Nakon dve velike tragedije, masovnih ubistava u OŠ i u okolini Mladenovca i Smedereva, postavljaju se pitanja kakve su Srbiji reforme neophodne, da li samo obrazovnog sistema ili celokupnog društva. Mnogi ukazuju na rezultate koje je Finska postigla za samo godinu dana – za 40 odsto smanjila je vršnjačko nasilje uz primenu čuvenog KIVA programa.
Direktor finske nacionalne agencije za obrazovanje Samu Seitsalo ističe da se njihov sistem obrazovanja razlikuje od drugih zemalja u svetu i Evropi. Sistem se zasniva na javnom obrazovanju, pa je školovanje potpuno besplatno za sve od osnovne škole, preko srednje, do univerziteta.
“Specifičnost našeg sistema je to što je decentralizovan. Imamo plan i program koji sprovodi Nacionalna agencija za obrazovanje, ali je školama prepušteno da naprave svoje strategije i ostavljeno im je dosta prostora”, navodi Seitsalo za RTS.
Ističe da svi njihovi učitelji i nastavnici imaju završen master i da postoji veliko poverenje u sistem.
“Nemamo nacionalnu inspekciju koja kontroliše, već sistem gradimo na kvalitetu nastavnika. Finska je već šest godina u vrhu najsrećnijih zemalja i mogu da kažem da kada smo dobili prve rezultate, nismo verovali. Ali mislim da je to pitanje kakvo je društvo izgrađeno. Postoji međusobno poštovanje među ljudima i na tome se sve gradi”, objašnjava direktor finske agencije.
Kada su u pitanju učenici, kaže da oni imaju domaće zadatke, ali verovatno mnogo manjeg obima nego u drugim zemljama. Školski dani su kraći, vreme provedeno u učionicama je znatno kraće nego u drugim zemljama, negde oko 20 časova nedeljno.
“Pre svega morate da napravite zdravu atmosferu u školama. Naš sistem školovanja je utemeljen na podršci. Sva deca imaju podršku u školovanju i ono što smo mi brzo shvatili jeste da je pojedinim učenicima potrebna veća pomoć koja se zasniva na individualnom potrebama”, precizirao je Seitsalo.
Objašnjava da se za svako dete pravi plan na osnovu njegovih veština i sposobnosti. Ukazuje da je, kada se radi o o nasilju u školama, potrebna saradnja više autoriteta i da škola blisko sarađuje sa socijalnim institucijama, policijom i zdravstvenom negom.
“Tako se procenjuje kada je nekome potrebna pomoć. Imamo model KIVA koji ima za cilj da se zaustavi nasilje, zasniva se na ranoj spoznaji problema. Ako primetite bilo kakvu vrstu maltretiranja u učionici, morate da pružite podršku i to je samo jedan od programa”, navodi Seitsalo.
Glavni savet Srbiji jeste neophodnost bliske saradnje između roditelja i nastavnika i ako je potrebno i drugih nadležnih.
Da se bave nastavničkim pozivom, Fince pre svega motiviše prestiž profesorske pozicije zato što samo najbolji srednjoškolci mogu da upišu učiteljske fakultete i samo najbolji studenti mogu da uđu u učionice, kaže Svetlana Belić Malinić iz Fondacije “Za obrazovanje Srbije”.
Jasna Hrnčić s Fakulteta političkih nauka ističe da Srbija u tom procesu treba da ide korak po korak i da je međuresorna saradnja veoma važna. Takođe, izuzetno je važno razmišljati o ozbiljnim institucijama saradnje između roditelja i nastavnika.
“U Finskoj su prilično iz škole izbacili takmičenja, jer svako dete koje izgubi u takmičenju, forsiranje da si najbolji dovodi do frustracija, do stresova pa čak i do trauma kod dece”, ukazuje Hrnčićeva.
Belić Malinićeva naglašava da u finskom sistemu đaci u prvih nekoliko razreda nemaju ni ocene, kako ne bi postala predmet takmičenja među decom. Ocena nije javna, ona se saopštava svakom detetu i roditelju pojedinačno.
Komentari (0)