Da, prerađena hrana u ishrani male dece se ne preporučuje.
Posebno ne često.
Nemojte je striktno braniti deci, ali ako je dajete neka bude samo ponekad i u ograničenoj količini. Budite roditelj čuvar zdravlja vašeg malog deteta, piše Trudnoća i Zdravlje.
Prerađena hrana u ishrani male dece – NE
Kada govorimo o kvalitetu jedne namirnice, moramo uzeti u obzir ne samo nutritivni sastav, već i dodatke koje sadrži. Da li je dodat je manji ili veći procenat nezdravih sastojaka poput soli, šećera i masti i različiti aditivi. Takođe, način pripreme može značajno da izmeni sastav i kvalitet namirnice.
Prerađena hrana sadrži razne, za malu decu štetne aditive. Ishrana dece danas je deo globalne „prehrambene tranzicije”, u kojoj napuštamo tradicionalnu ishranu, koja je često zdravija, u korist savremene ishrane. Za mnoge porodice, posebno one čiji je budžet za ishranu ograničen, to znači veće korišćenje visokoprerađenih prehrambenih proizvoda. Oni mogu da imaju visok sadržaj zasićenih masnoća, šećera i soli, a nizak sadržaj kvalitetnih nutrijenata i vlakana.
Posebno je rizična grupa „ultraprerađenih” proizvoda, koji sadrže malo ili ne sadrže nimalo integralnih namirnica. Oni su izuzetno ukusni, ali imaju nizak sadržaj mikronutrijenata. Ta ishrana često ne sadrži integralne žitarice, voće, orašaste plodove i semenke, povrće i omega-3 masne kiseline. Sve ono što je osnova zdrave i uravnotežene ishrane. Redovno konzumiranje ovakve hrane nesumnjivo ima štetan uticaj na zdravlje dece. Poseban izazov je što je takva hrana jeftinija i pristupačnija nego sveža i zdrava hrana.
Minimalno i ultraprocesuinirana hrana
Neki postupci prerade malo utiču na kvalitet namirnica i ta minimalno procesirana hrana nije štetna za zdravlje. Sa druge strane je “ozloglašena” kategorija ultraprocesirane, maksimalno prerađene hrane. U ovu grupu prehrambenih artikala ulaze zaslađena pića, mnoge slatke i slane grickalice, mesni proizvodi, smrznuta jela i slično. Ona sadrži minimalno nutritivnih sastojaka. Deca su posebno prijemčiva grupa za marketing ovakve hrane i reklame se često obraćaju baš njima!
Industrijski slatkiši i grickalice
Industrijski slatkiši i grickalice nisu prirodna hrana. Njihov ukus nije prirodan, nego je posledica dodavanja pojačivača ukusa upravo kako bi se deci poremetio njihov prirodni osećaj. Šta kada se industrijske grickalice uvedu u život dece rano, pa im se onda brane? Deca zaključuju da je jedna vrsta hrane dobra, ali neukusna, a druga vrsta hrane je loša, ali ukusna.
Zašto je ultraprerađena hrana postala zdravstveni problem?
Studije su pokazale da je takva hrana štetna. Visoka konzumacija ultraprerađene hrane povezuje se sa povećanim rizikom od razvoja mnogih bolesti. To nije iznenađujuće kad se uzme u obzir šta ultraprocesirana hrana nudi, a šta ne nudi. Obično je takva hrana bogata solju i šećerima, a siromašna sastojcima iz svežih namirnica poput vlakana, fitonutrijenata, vitamina i minerala.
Šta su trans masti
Trans masne kiseline u malim količinama mogu biti prirodno prisutne u hrani (mleko ili meso preživara – govedina i jagnjetina). Ali uglavnom nastaju i tokom procesa delimične ili potpune hidrogenizacije biljnih ulja u industrijskoj proizvodnji hrane. Glavni izvori transmasnih kiselina u našoj ishranu su razni margarini, prženje na dubokom ulju, industrijski rafinisana ulja… Uopšteno gledano, veliki broj industrijski prerađenih namirnica (slatkiši, grickalice…) Najviše trans masti imaju „junk food“ specijaliteti.
Značaj trans masti se ogleda u tome što sprečavaju apsporpciju esencijalnih masnih kiselina (omega-3 i omega-6). Istovremeno i „zamenjuju“ mesta esencijalnim masnim kiselinama u ćelijskoj membrane. Tako se menja njena propustljivost, što je uvod u smanjenu osetljivost na insulin i povećava rizik od nastanka dijabetesa. Trans masti dovode i do neravnoteže između “dobrog” i “lošeg” holesterola i tako aktivno učestvuje u nastanku ateroskleroze.
Budite roditelj čuvar!
Roditelji određuju tip hrane i pića koja ulaze u kuću, čak i za adolescente. Ne dozvolite da u kući budu prisutni slatkiši, grickalice, zaslađena pića i druga hrana koja je male hranljive vrednosti. Deca tada neće imati priliku da ih konzumiraju. Nije moguće kontrolisati decu kakvu hranu jedu van kuće, ali roditelji treba da budu odgovorni za hranu koja se nalazi u kući.
Nekada predstavlja izazov da ubedite dete u prodavnici da ne uzme grickalice ili pića koji “mame” sa rafova. Budite uporni i dosledni. Rešenje nije da zabranite ovakvu hranu, već da ograničite kada se i koliko jede. I, da strpljivo objašnjavate detetu koja je hrana zdrava i korisna.
Prednosti obroka za decu pripremljenih kod kuće
Obroci pripremljeni kod kuće obično imaju manju koncentraciju soli, šećera i zasićenih masnih kiselina. Pripremljeni su od kvalitetnijih namirnica, kojima znate poreklo i svežinu. Voće i povrće je više zastupljeno a veličina porcije više odgovara uzrastu i nutritivnim potrebama deteta. Kada se hrana sprema kod kuće, deca se, ugledajući se na roditelje, uče da prave dobre izbore i da probaju više vrsta hrane. Sve ove prednosti nadoknađuju vreme i trud uložen u nabavku namirnica i kuvanje. Uključite decu u pripremu obroka prema njihovom uzrastu.
Obroci za dete van kuće
Obroci van kuće predstavljaju poseban izazov! Kada uđete u prodavnicu nezdrava hrana i pića se prosto sama “nude”. Često su postavljena tako, da odmah privuku dečje poglede. Pokušajte da dogovoru sa detetom napravite plan za različite situacije i dosledno ga se pridržavajte.Ako znate da ćete biti van kuće kada vaše dete ogladni pripremite zdravu užinu. To može biti voće, sir, štapići povrća, domaći krekeri ili projice. Ponesite vodu.
Ako dete ide u jasle ili vrtić to je dobra prilika da jede sa drugom decom i isproba novu hranu i ukuse. Ukoliko dete nije voljno da jede hranu u vrtiću, zajedno sa vaspitačima pronađite rešenje. U restoranu pomozite detetu da izabere zdraviju kombinaciju. Ako naruči hamburger, predložite da uz to traži salatu umesto pomfrita. Porcije u restoranu često su prevelike; objasnite detetu da ne mora sve da pojede. Ako želi dezert, predložite da podeli sa nekim. Ohrabrite dete ličnim primerom da preskoči zaslađena pića.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, trudnocaizdravlje.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)