Novak Đoković osvojio je jubilarnu desetu titulu na Australijan openu, pobedivši Stefanosa Cicipasa u finalu rezultatom 6:3, 7:6, 7:6 i time ujedno povećao broj osvojenih grend slemova na 22.
Stizale su brojne analize, čestitke, poruke, ali nijedna toliko duboka kao ona koju je napisao nagrađivani španski pisac, Huan Manuel Prada Blanko, koji je dobio brojne nagrade u Španiji, ali i na Starom kontinentu.
Podsetio je na sve katastrofalne okolnosti kroz koje je Đoković morao da prođe ne bi li se domogao vrha.
– Godinu dana nakon što je postao legenda, Novak Đoković (kako je postao poznat kao No-Vac No-Covid) postao je najuspešniji teniser u istoriji. Njegov najveći rival, iako su izjednačeni po broju Grend slemova, nikada nije osvojio nijedan Završni Masters turnir. To što je do titule stigao u Australiji dodatno baca sjaj na pravdu. Kao šlag na tortu, Bil Gejts je bio na tribinama. Na taj način su nagrađene i sve muke Đokovića, koji je preuzeo ulogu univerzalnog žrtvenog jarca pred pokornom i kukavičkom generacijom – piše ovaj nagrađivani književnik.
Nastavlja u ništa manje pasioniranom tonu.
– Nakon što je iskoristio svoju nadmoćnu pobedu, pokazao na glavu, srce i m*da, Novak Đoković je podigao pogled u nebo i zahvalio se Bogu. Zatim se zagrlio sa prijateljima i porodicom i potpuno se rasplakao. Ali Đoković nije imitirao one “peglače gaćica” koji pred kamerama plaču za bilo kakvim sr*njima, već je to izbegao da ne bi bilo raznih zapisa o plakanju. U tom velikom zagrljaju, predstavljeni su svi koji su pretrpeli gubitke u poslednjih par godina, koji su stigmatizovani od strane medija ili maltretirani na bilo koji način, gledani sa sumnjom od strane prijatelja i porodice… Hvala za svaku dragocenu suzu, Nole. Nijedna nije slučajno prolivena.
Smatra da niko drugi osim Novaka nije mogao da preživi udarac kakav je zadobio.
– Svaki ljubitelj tenisa zna da nikada nije postojao igrač sa takvim imprerijalnim dometom udaraca i takvim mačijim instinktom kao što je to Đoković. Ali da prebrodi tako žestok udarac kakav je zadobio pre godinu dana u Australiji, da se ne bi utopio u očaju i besu, pokazao je na glavu (snagu), srce (velikodušnost) i m*da (hrabrost). Đoković se nije suočavao samo sa rivalima, nego i sa neprijateljskim spletom okolnosti koje su mogle da budu prevaziđenje samo uz Boćju pomoć. Bez sumnje mu je pomogao tvrdoglavi karakter, iskovan u strašnom detinjstvu, ali i najveća podrška stigla je sa visine. Đoković to dobro zna, a znaju i svi koji su plakali sa njim.
Za sam kraj teksta postavio je jedno intrigantno pitanje.
– Iznenađujuće je da se masa ljudi ne zapita (ili se ne usuđuje) kako to teniser od 35 godina pobeđuje u uzastopnim mečevima u tri seta, jedan za drugim rivale koji su deset ili 15 godina mlađi od njega, pokazujući brzinu, reakcije i fizičku nadmoć. To je isti razlog zbog kojeg debeo čovek poput mene bolje piše od svih drugih pisaca u Španiji. Bog koji nas vidi, u mraku nas nagrađuje.
Bonus video:
Komentari (0)