Ako nekome nije bilo jasno zbog čega ruski naftni gigant Lukoil nije pod zapadnim sankcijama, a jeste ceo niz ruskih kompanija koje čak nemaju veze s energetskim biznisom, možda je Wall Street Journal upravo otkrio jedan od razloga: Lukoil je vlasnik jedne od najvećih i najvažnijih rafinerija u Italiji koja se iznenada “specijalizovala” za rusku naftu, pa derivate ruske nafte izvozi u Sjedinjene Američke Države.
Iako je pre invazije Rusije na Ukrajinu Lukoilova rafinerija u Italiji uvozila naftu iz različitih zemalja, trenutno je 93 odsto nafte koju procesuira ruskog porekla. Drugim rečima, nije preterano reći da se iz nekog razloga Lukoilova rafinerija u Italiji specijalizovala upravo za biznis s ruskom naftom, što je neobično u situaciji kad, navodno, EU priprema naftni embargo na uvoz iz Rusije.
Kada se uzme u obzir da je Srbiji od 10. oktobra (kasnije je odluka odložena do 1. decembra), na osnovu paketa sankcija EU, zabranjen uvoz ruske nafte preko “Janafa”, na insistiranje ustaškog režima u Hrvatskoj, ovo otkriće samo potvrđuje skandalozno licemerje zapadnih zemalja koje očigledno i dalje koriste rusku naftu!
Intrigantna Lukoilova rafinerija locirana je na Siciliji, te je na jednoj od boljih evropskih pozicija za prekomorski izvoz. Inače, radi se o ogromnoj rafineriji, petoj najvećoj u Evropi. Manje je poznato da SAD jeste sankcionisaka uvoz ruske sirove nafte, ali ne i naftnih derivata, tako da je “sve legalno”. Pri tome iz nekog razloga SAD nisu sankcionisale Lukoil, iako je druga najveća kompanija Rusije u biznisu nafte i gasa. To se baš ne govori, ali utisak je da Lukoil nije pod sankcijama upravo zbog toga što se nalazi u Italiji, zemlji opterećenoj ogromnim javnim dugovima, koja ne može da dopusti bilo kakvu dalju ekonomsku destabilizaciju, pogotovo ne u energetici odnosno u jednoj od najvažnijih nacionalnih rafinerija.
Bilo kako bilo, nakon što Lukoilova rafinerija na Siciliji preradi rusku naftu u derivate, to pravno gledano postaju italijanski derivati koji više, tobože, nemaju veze s ruskom naftom, iako su 93 odsto ruskog porekla. Rafinirani naftni derivati stoga se bez ograničenja toče u tankere koji ih prevoze do Exxonovih i Lukoilovih skladišta u Nju Džerziju i Teksasu.
Da bi priča bila zanimljivija, Lukoil kao ruska kompanija i dalje ima benzinske pumpe čak i u SAD-u te distribuira svoje proizvode u 11 američkih saveznih država. Većina od 230 Lukoilovih pumpi u SAD-u su franšize, ne fizičko vlasništvo Lukoila.
Kako to da se početkom rata u Ukrajini praktično očekivalo da niz zapadnih kompanija prekine poslovanje s Rusijom kako bi demonstrirale čvrste moralne principe, a naftni gigant Rusije, Lukoil, nije pod zapadnim sankcijama te realizuje ekstraprofite, između ostalog, zahvaljujući dobrom poslu u Italiji?
Neki spekulišu kako i Sjedinjene države i EU, koje svojim građanima serviraju potpuno drugačije javne narative o odnosima s Rusijom, imaju obostrani interes. Američke rafinerije tehnološki ne mogu da prerađuju rusku naftu, ali italijanske mogu. Tako Amerikanci mogu da vraćaju rafinirane proizvode u EU proizvedene iz nafte drugih izvora (američkih, afričkih…) jer je EU u ozbiljnijim energetskim problemima nego SAD te se tako de facto žmuri na jedno (ili oba) oka kako bi se smanjio nivo evropske energetske drame, ali to je samo teza koju još treba proveriti. Naime, Sjedinjene Američke Države već su najavile limitiranje pa i zabranu izvoza derivata u EU zbog izrazito niskog stanja strateških zaliha, a predstavnici američke naftne industrije ionako su poručili kako neće povećavati proizvodnju nafte i gasa iz američkog škriljevca kako bi ih izvozili u EU jer im to smanjuje učinkovitost odnosno profitabilnost.
U celoj situaciji posebno je sramno što se Srbiji zabranjuje uvoz ruske nafte i što se naša zemlja brutalno kažnjava, dok sa druge strane zapadne zemlje nalaze razne načine da i dalje uvoze rusku naftu, čime je još jednom ogoljeno licemerje zapadnih zemalja.
BONUS VIDEO
Komentari (0)