Astronomi su prvi put primetili zvezdu koja kruži oko supermasivne crne rupe u centru naše galaksije Mlečni put. A način na koji se zvezda kreće zapravo dokazuje Ajnštajnovu teoriju relativnosti.
Studija je objavljena u četvrtak u časopisu “Astronomija i Astrofizika”. Astronomi su posmatrali zvezdu koristeći veoma veliki teleskop Evropske opservatorije u čileanskoj pustinji Atakama. Videli su da je orbita zvezde u obliku rozete, prenosi CNN.
Zakon gravitacije Isaka Njutna sugeriše da bi orbita trebalo da bude u obliku elipse, ali to nije slučaj. Međutim, oblik rozete podržava Ajnštajnovu teoriju relativnosti.
“Ajnštajnova teorija relativnosti predviđa da vezane orbite jednog objekta oko drugog nisu zatvorene, kao u Njutnovom zakonu gravitacije, već su u ravnini kretanja”, rekao je Rejnhard Genzel, direktor Instituta za astrofiziku Maks Plank u Garhingu u Nemačkoj.
Genzel je vodio program koji je došao do ovog rezultata.
“Ovaj poznati efekat – prvi put viđen u orbiti planete Merkura oko Sunca – bio je prvi dokaz u korist teorije opšte relativnosti”, rekao je Genzel.
“Sto godina kasnije smo otkrili isti efekat u kretanju zvezde koja orbitira oko kompaktnog radio izvora Strelac A u centru Mlečnog puta. Ovo učvršćuje dokaz da Strelac A mora biti supermasivna crna rupa sa masom četiri miliona puta većom od sunčeve mase.”
Strelac A je supermasivna crna rupa u centru naše galaksije. Nalazi se 26.000 svetlosnih godina od sunca. Naš solarni sistem postoji na ivici jednog od masivnih spiralnih krakova Mlečnog puta.
ČUDO U SVEMIRU! Neviđena eksplozija i crna rupa šokirali svet (FOTO)
Oko crne rupe mogu se naći zvezde koje igraju. Jedna od njih, zvezda poznata kao S2 u ovom posmatranju, može se naći najbliže crnoj rupi – na manje od 20 milijardi kilometara.
To je jedna od zvezda koja se može naći najbliže crnoj rupi. A kad se približi crnoj rupi, zvezda se kreće brzinom svetlosti od 3%. Potrebno je 16 zemaljskih godina da zvezda završi orbitu oko crne rupe.
Ajnštajnova teorija opšte relativnosti stoji, kaže studija – za sada.
Orbite obično nisu savršeni krugovi. Umesto toga, predmeti se pomeraju bliže ili dalje tokom rotacije. S2 najbliži pristup crnoj rupi menja se svaki put, što pomaže da se stvori oblik rozete. A teorija opšte relativnosti predviđa koliko će se ta orbita promeniti.
Teorija je takođe omogućila astronomima da razumeju više o opštem području u središtu naše galaksije, što je inače teško da se vidi sa takve udaljenosti budući da je zamagljeno gasom i prašinom iz naše galaksije.
Posmatranje zvezde tokom 27 godina omogućilo je ovo otkriće. Isti tim je prethodno izveštavao o načinu na koji se svetlost zvezde proteže dok se približava crnoj rupi.
“Naš prethodni rezultat pokazao je da svetlost koju emituje zvezda doživljava opštu relativnost. Sada smo pokazali da i sama zvezda oseća efekte opšte relativnosti”, rekao je Paulo Garsija, koautor studije i istraživač u portugalskom Centru za astrofiziku i gravitaciju.
Budući teleskopi, poput izuzetno velikog teleskopa Evropskog opservatorija, omogućiće posmatranje zvezda koje se slabije vide, a koje se približavaju crnoj rupi.
“Ako budemo imali sreće, mogli bismo snimiti zvezde koje su dovoljno blizu da zapravo osete rotaciju, zavrtanje, crnu rupu”, rekao je Andreas Ekart, koautor studije i vođa projekta sa Univerziteta u Kelnu u Nemačkoj.
“To bi bio ponovo sasvim drugačiji nivo ispitivanja relativnosti.”
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)