Kada se činilo da Vojvodina klizi ka ponoru, kao spasilac se ukazao Dragoljub Zbiljić. Presavio je tabak, uzeo stvari u svoje ruke i prvi konkretan potez koji je povukao bio je dovođenje novog trenera.
Pomalo zaboravljeni Milan Rastavac dobio je poziv iz svog grada koji nije mogao da odbije. Rezultati su odmah postali vidljivi, Novi Sad se probudio i spreman je da gura “Staru damu” ka stazama stare slave.
Skroman, odmeren, nenametljiv i elokventan, prototip svakog Vojvođanina, Rastavac je u razgovoru za Objektiv pričao o ambicijama kluba, povratku u srpski fudbal, Vošinoj deci i pojačanjima, prisetio se Svetskog prvenstva u Rusiji gde je bio asistent Mladenu Krstajiću, kao i svojih početaka u trenerskim vodama.
Da, ne zaboravimo, ako ste se zapitali nekada ko je bio jedan od “krivaca” za uspehe omladinaca na Evropskom i Svetskom prvenstvu, pravo je vreme da saznate odgovor.
Vest da se Milan Rastavac vraća u srpski fudbal je prilično odjeknula. Nakon Radničkog, vratili ste se u svoju Vojvodinu. Kako je došlo do te odluke?
– Ja sam bio pod ugovorom sa Asterasom još godinu dana. U razgovoru sa Dragoljubom Zbiljićem sam prepoznao ambiciju koja je podrazumevala širok front. On je hteo sa timom da napravi dobru kombinaciju koja će zadovoljiti svačije ambicije. Ličnu ambiciju da jednog dana budem trener Vojvodine sam zadovoljio, a opet sam izabrao momenat kada je moguće da ostvarujemo svoje ciljeve.
Veliki projekat kluba očigledno ide u korak sa vašim ambicijama.
– Sviđa mi se kako smo i koliko smo pokrenuli stvari u ova dva meseca, otkako sam došao. Moram da naglasim da je uprava na čelu sa Dragoljubom Zbiljićem stvarno uradila puno stvari. Uspeli smo da oformimo tim, krenemo dobro u prvenstvu, saniramo dugove… Imamo ambicije da nabavljamo opremu, menjamo infrastrukturu u SC “Vujadin Boškov”. Ove dve pobede su u svemu ovome najmanje bitne, ali je bitno da smo se usmerili, da smo dobili dozu samopouzdanja, formu koja se sada vidi i nama je lakše da vidimo koje su naše prednosti i mane i na koji način bi trebalo da nastavimo dalje. Sve u svemu, stvarno sam prezadovoljan.
Traore i Baraje su nova pojačanja. Dobili ste dva igrača velikog renomea.
– Mi smo prvo definisali šta tačno tražimo, a onda smo na tržištu pokušali da lociramo igrače sa tim karakteristikama. Uspeli smo da napravimo dogovor sa njih dvojicom da dođu. Prvo smo bili fokusirani na ono što tražimo, a druga stvar je da smo imali i sreće. Adaptacija stranaca kada dođu u novi klub i stranu zemlju zavisi od milion faktora na koje ne možete da utičete. Oni su se brzo adaptirali i uklopili u zahteve igre i doneli su ono što je falilo timu, a što smo mi sa nekom željom da ih dovedemo i tražili. Poklopili smo se i za sada to ide u dobrom smeru i mislim da će to biti još bolje.
Mnoge je iznenadio transfer golmana Carevića iz Barselone. Da li mislite da je Vojvodina je tim potezom jasno pokazala da je i dalje veliki tim?
– Kao što sam već rekao, mi smo tražili igrače sa određenim karakteristikama. On se uklopio u to što tražimo na poziciji golmana što nas zanima. Nekim svojim radom u prethodnom periodu smo stvorili sliku i određene kredite koje sada eksploatišemo. Mislim da je to bio jedan od faktora koji je uticao na njegovu odluku. Sa druge strane, Vojvodina istorijski ima svoju težinu, koja nije zanemarljiva.
Tek je kraj jula, prelazni rok još traje. Može li se očekivati još neko pojačanje na “Karađorđu”?
– Treneru je uvek potreban bolji igrač od onog kog ima na raspolaganju. To je jedan proces u kom nema kraja. Mi smo se formirali da krenemo u prvenstvo, ali smo svesni da smo u procesu transformacije tima i da će biti još dolazaka i odlazaka. Računamo da ćemo u sledeća dva prelazna roka svesti na ono što zaista mislimo da trebamo da budemo.
Kada kažemo Vojvodina, odmah misao krene ka Omladinskoj školi. Kakva je situacija tamo?
– Vojvodina ima tradiciju da proizvodi. Omladinska škola funkcioniše i to je jedan od oslonaca kluba. Moja ideja je da se u timu napravi balans. Moraju biti tu provereni igrači koji treba da donesu iskustva i kvaliteta i da budu uzor i podrška mladim igračima, koji će da se razvijaju uz njih. Mislim da je taj odnos bio u disbalansu u prethodnom periodu u korist mladih igrača. Naredni period će doneti jednu vrstu selekcije između mladih igrača, kao i stabilnost i rol modela koje se trudimo da im postavimo i da pomognu nama, a i njima u njihovom razvoju. Uslov svih uslova da više nijedno dete kluba ode iz Vojvodine. Ono što se ne zna, a što je nažalost potvrđeno i tačno, to da Ivanić i Katai nisu poslednji koji su otišli iz Vojvodine, već su i godinama unazad mnogi klinci napuštali klub, sve do danas i generacija ’04, ’05. Taj uslov mora da bude urađen ako planiramo nešto veliko. I sam SC “Vujadin Boškov” je velika stvar za klub. Retko ko ima tako nešto, on sam po sebi donosi gomilu dobrih stvari i pred nama je ideja da se to još više modernizuje kako bi još boljih igrača izlazilo iz omladinske škole.
Malo o trenutnom sastavu… Veljko Simić je procvetao po odlasku iz Zvezde.
– Ja njega znam iz mlađih kategorija, možda je prerano otišao iz srpskog fudbala kao klinac, ali sada imam sreću da sarađujem sa njim kada je stasao kao igrač. Pričamo, radimo, zadovoljan sam. Dobro izgleda na terenu, sve ide kako treba.
Mladi Zukić je bio najavljivan kao “vunderkid”, međutim, dogodila se hronična boljka – stagnacija.
– On je imao oscilacije gore-dole, koje su normalne. Ono što trenutno definiše Dejana, jako je privržen radu i posvećen sebi. Na mnogo stvari je odlučio da radi i da se poboljša. Moj zadatak je da ga isprofilišem u narednom periodu. Da li da bude vezni igrač sa malo više obaveza u odbrani ili da ostane bliže napadu. On se sada klacka između te dve stvari i videćemo na koji način će se razviti. Važno je da bude ili jedno ili drugo do kraja izraženo, ali nemam sada trenutnu sliku o tome šta bi bilo najbolje za njega.
Za Uroša Kabića su mnogi italijanski klubovi pokazali interesovanje.
– Njega najmanje poznajem. U momentu kada sam došao nije još trenirao, ali se polako vraća. Ima ogroman potencijal, a čim je među najtalentovanijim igračima u reprezentativnim selekcijama, smatram da ćemo napraviti velike stvari.
Vratimo se jedno 30 godina unazad. Mnogi ne znaju da je Milan Rastavac bio kadetski reprezentativac Jugoslavije.
– To je bila reprezentacija bivše Jugoslavije i sa teritorije Vojvodine, samo ja sam bio u toj selekciji. Milošević, Jovićević, Rukavina, Rapaić, Krupniković, Stanojević, Nađ… Bila je dobra i interesatna generacija iz koje su posle mnogi napravili velike karijere. Igrao sam veznog igrača, nisam imao fizičke predispozicije za nešto više, pa sam na talenat uglavnom dobijao šansu. Ipak, posle kada to više nije bilo dovoljno, nisam uspeo da pratim taj nivo.
Početkom novog veka, dobili ste poziv iz egzotične zemlje kako bi započeli trenersku karijeru.
– Interesantna priča. Ja sam završio fudbalsku karijeru nakon povrede kolena. Sa obzirom da sam trenersku školu završio nakon srednje škole, i počeo da radim kao trener. Nije prošlo dva meseca, kada me je zvao kum Vlada Muratović koji je tada igrao u Grčkoj i predložio mi da odem u Libiju da budem asistent Tozi Veselinoviću. Naravno, pristao sam i to je bio moj prvi trenerski posao. Vrlo brzo smo od kluba koji se borio za opstanak stigli do vrha tabele. Mnogo je bitno da igračima prilagodiš treninge i napraviš dobru atmosferu unutar kluba.
Rad u fudbalskom savezu Vas je takođe obeležio u jednom delu karijere.
– Počeo sam da radim u savezu i grupa ljudi na čelu sa Milošem Miljanićem je došla na ideju da se unutar saveza naprave programi za rad sa mlađim kategorijama po različitim uzrastima. Mi smo 2007. ili 2008. godine krenuli da pravimo te programe i ’94. godište je prvo prošlo kroz sve to, a onda su ’95. i ’96. godište ispratili to. Jedni su bili prvaci Evrope, a drugi prvaci sveta. To se dobro pokazalo, ali nažalost savez je promenom određenih ljudi odustao od tog programa i oni više ne postoje. Žao mi je zbog toga i mislim da je to šteta za fudbal da to više ne funkcioniše, a dalo je vrhunski rezultat.
Kako vidite Vaš bivši klub, Radnički iz Niša?
– Radnički je nastavio da se razvija. Napravio je par dobrih transfera, imao je kontinuitet rezultata i dešava im se Evropa skoro svake godine. Dobro gura Radnički, protiv Partizana je odigrao fenomenalnu utakmicu, svaki aspekat je bio za pohvalu. Po meni, ostvarili su sasvim dobar rezultat i u prvoj utakmici na Malti, jer pobedom na domaćem terenu će proći dalje. Prodali su sada i Mitrovića. Guraju na dobrom nivou i želim im svu sreću.
Kruna karijere dogodila se u Rusiji, tačnije, bili ste asistent Mladenu Krstajiću na Mundijalu. Kako pamtite taj događaj?
– Svetsko prvenstvo je “krem de la krem” unutar fudbala. Ako odeš da gledaš Svetsko prvenstvo je jedan fantastičan doživljaj, a biti deo toga je nešto stvarno specijalno. Meni kada se ukazala prilika, naravno da sam bio srećan i zadovoljan da mogu da budem deo te priče, a onda unutar priprema reprezentacije i igranje utakmica reprezentacije je jedno teško iskustvo koje možete da uberete. Da imate na jednom treningu Matića, Kolarova, Tadića i da imate priliku da sarađujete sa njim, razmenjujete ideje i stavove je sjajna prilika. Nezaboravno iskustvo.
Mnogi smatraju da smo mogli više…
– Moj utisak je za nijasnu različit od utiska fudbalske javnosti. Stvorila se atmosfera da smo mi malo nešto više uradili, a mogli smo i trebali smo, onda bi mi prošli grupu. To je navijački pogled. Meni naša fudbalska realnost kaže da smo prvo imali nekoliko debitanata u ekipi na Svetskom prvenstvu. To je proces koji ne bi trebalo da se dešava. Faktor koji nije lako adaptirati u odnosu na takmičenje i ekipe sa kojima se susrećeš. Odigrali smo prvu utakmicu baš dobro i pobedili, a onda smo imali vođstvo i dobar rezultat i sećaju se svi šta se sa penalom nad Mitrovićem. To je najveća sudijska krađa na tom Svetskom prvenstvu. Mi smo igrali tu utakmicu sa idejom da je dobijemo i u poslednjim minutima smo primili gol. Ne iz razloga što smo pravili izmene da igramo napadački, već iz neopreznosti odbrambenog dela tima, koji je potcenio jednu situaciju. Taj poraz može da se gleda iz raznih uglova, ali ja sam bio pre svega ponosan na to kako smo odigrali prvo poluvreme i da nam je bio dosuđen penal uveren sam da bi dobili tu utakmicu. Onda bi to bio istorijski rezultat sa plasmanom u sledeću rundu takmičenja. Mislim da je malilo da se to dostigne, ali je više falilo sa druge strane nego sa naše.
Četiri godina kasnije – ista meta, isto odstojanje. Isti rivali u grupi, osim Kameruna.
– Po meni je naša ekipa sada formirana, ima kontinuitet i selektora. Švajcarska je promenila selektora i mislim da smo u povoljnijoj poziciji nego pred prošlo Svetsko prvenstvo. Sa druge strane, okosnica naše ekipe je grupa igrača koja je osvojila Svetsko i Evropsko prvenstvo za mlade. Oni su sada došli u punu zrelost i sa tog aspekta smo za nijasnu jači nego lane. Sa optimizmom očekujem ovo Svetsko prvenstvo i mislim da su nam šanse uvećane.
Fudbalski hleb zarađivali ste u Grkoj nekoliko godina. Kakva sećanja donosite odatle?
– Uživao sam tamo. Tamo nas vole i poštuju, slični mentaliteti. Grčki fudbal ima za nijansu više kvaliteta, u toj ligi klub sa najnižim budžetom ima budžet kao ovde Vojvodina. Stranaca ima daleko više i sa raznih strana, kao i trenera. Nemci, Portugalci, Italijani, Španci… Meni je pet godina tamo bilo veliko iskustvo i privilegija.
Do pre mesec dana bili ste trener Asterasa, tima koji je rapidno napredovao proteklih godina.
– Asteras je klub koji je relativno mali. On se nalazi u gradu Tripoliju, zajedno sa Panarkadikosom, koji je mnogo poznatiji i sa većom tradicijom iako je u nižoj ligi. Gazde kluba su rešile da preuzmu klub i Panarkadikos ih je odbio, tako da su od Asterasa napravili prvoligaša koji je u poslednjih godina peti klub u Grčkoj sa najviše mečeva u Evropi.
Da li je bilo kontakata o eventualnom preuzimanju Zvezde ili Partizana?
– Postojali su razvorori i neke najave, ali nikada ništa konkretno se nije desilo. Cilj mi je da sa Vojvodinim napravim uspeh, ne razmišljam o drugim klubovima.
Vaš najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri?
– Hm, dobro pitanje. Stavio si me u nezgodnu poziciju, ali pre svega moram da kažem da se osećam kao da još nisam dostigao svoj najveći cilj. Kada se okrenem, bilo je mnogih uspeha, a nadam se da će najveći doći sa Vojvodinom.
Intervju uradili: Nikola Husein i Luka Kalajdžić
Komentari (0)