Činjenica je da vrućina iscrpljuje organizam i da vam je potrebno vreme da ga nakon toga oporavite. Osim što ima veliku uticaj na fizičko zdravlje, previsoke temperature utiču i na psihu i to na više načina.
Razdražljivost, anksioznost, depresivne misli, preopterećenost su samo neke od stvari koje se javljaju tokom letnjeg perioda. Nedavno istraživanje sprovedeno u Holandiji pokazalo je da su depresija, tuga i nervoza upravo najčešći na leto.
Reakcije organizma
Znojenjem, zbog vrućine, organizam izlučuje mnogo tečnosti i soli. Gubitak natrijuma nije ozbiljan problem jer je ta so obično u organizmu prisutna u velikoj količini, ali kad dođe do gubitka kalijuma, magnezijuma i litijuma, problemi mogu da postanu ozbiljni. Tada se remeti sistem hemijskih reakcija u organizmu, pa dolazi i do promena na psihičkom planu i promena ponašanja.
Leto pojačava nervozu
Iako je većina ljudi kad nastupi proleće, posle duge i hladne zime, bolje raspoložena zbog sunca, zelenila i toplote, ipak kada dođe leto sa velikim vrućinama javlja se i pojačana nervoza. Leti zbog visokih temperatura postajemo negativniji i tužniji, tvrde holandski naučnici.
Najtoplije godišnje doba kod mnogih izaziva burne emocije i nervozu, što se objašnjava time da vrućina podstiče agresiju. Osim temperature i jačine sunčevog zračenja, na naše raspoloženje utiče i vlažnost vazduha. Kada je vlažnost veoma visoka, postajemo pospaniji, umorniji i teže se koncentrišemo.
Temperature preko 33 stepena Celzijusa najviše utiču na:
1. Ponašanje ljudi – konflikti su češći, imamo manje strpljenja i uobičajene stvari poput čekanja u redovima dovode do nervoze i agresije.
2. Motivaciju – izazivaju mrzovolju, pa posao teško pada, posebno ako je fizičke prirode i obavlja se napolju.
Temperature preko 40 stepeni podstiču:
1. Nervozu
2. Razdražljivost
3. Agresivnost
Na loše psihičko stanje za vreme velikih vrućina utiču nesanica, znojenje, gubitak koncentracije, iscrpljenost, konzumiranje alkoholnih pića.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)