Neposlušnost dece najčešće nastaje u fazama i može se okarakterisati kao prolazna.
Međutim, ona se u velikoj meri razlikuje od hiperaktivnosti koja često predstavlja deo poremećaja pažnje.
Dete sa ovim poremećajem želi da bude dobar đak, ali ima teškoću u održavanju pažnje na času i impulsivno ponašanje je kod njih dominantno. Svako dete povremeno može da pokaže nepažnju, rastrojstvo, impulsivnost ili pojačanu aktivnpst, ali kod deteta sa ADHD – om, ovi simptomi i ponašanja su češći i jači u odnosu na drugu decu istog uzrasta ili razvojnog nivoa.
Kako se ponaša dete sa poremećajem pažnje?
1. Teško usmerava i održava pažnju
2. Ne obraća pažnju na detalje i pravi nehajne greške
3. Gubi školski pribor, zaboravlja da preda domaći zadatak
4. Ima teškoće da sluša drugog
5. Nepromišljeno daje odgovore na postavljena pitanja
6. Nestrpljivo je
7. Napušta mesto na kome sedi i trči unaokolo, ili se preterano penje
8. Previše priča i teško mu je da se tiho igra
Kako se postavlja dijagnoza poremećaja pažnje?
Da bi se postavila dijagnoza ADHD-a bitno je da učestvuje tim stručnjaka: pedijatar, dečiji neurolog i psihijatar, defektolog i logoped.
Da bi se dijagnostikovao poremećaj, potrebno je da se pronađe šest ili više simptoma nepažnje i/ili šest simptoma u vezi sa hiperaktivnošću i impusivnošću u trajanju od najmanje šest meseci.
Simptomi moraju biti izraženiji od onoga što se smatra normalnim s obzirom na detetov uzrast i nivo razvoja. Treba utvrditi da li su neki simptomi bili prisutni i pre sedme godine i u značnoj meri narušavali funkcionisanje u različitim aspektima života deteta (na primer, u vrtiću, školi, slobodnim aktivnostima, socijalnim odnosima), i to u dva ili više okruženja.
Takođe moraju postojati jasni dokazi klinički značajnog oštećenja socijalnog, akademskog ili radnog funkcionisanja. Neophodna je i dobro uzeta anamneza o toku trudnoće i porođaja i za vreme celokupnog psihomotornog razvoja deteta.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)