Zorica Brunclik uveliko se priprema za koncert koji će održati 28. juna pred beogradskom publikom na Tašmajdanu. Pevačica u razgovoru za Objektiv govori kako protiču probe i šta joj najteže pada, a otkriva i neke detalje iz života porodice Brunclik–Aranđelović, koju zbog veselog raspoloženja, harizme i brojnosti pojedini porede sa svetski čuvenim Kardašijanovima.
Zorica takođe otkriva i u kakvim je odnosima sa kolegom Milošem Bojanićem, kao i da li će od jeseni biti član žirija „Zvezda Granda”.
Da li se spremate za predstojeći koncert na Tašmajdanu?
– Kako da ne. Najteže od svega mi pada šminkanje. Kad krenem i sednem u onu stolicu, dobro mi nije. Ali što se tiče proba, sve je u redu. Mislim da još par pesama nisam dobro utvrdila, a neke koje sam uvežbala ću i izbaciti sa repertoara. Sve u svemu, to je jedna konfuzija koja se svakim danom sve više raščišćava i sve je onako kako treba da bude i kako je Kemiš zamislio.
Uobičajeno je da muški pol ne voli mnogo da čeka kada se dame doteruju, kako Kemiš reaguje u svakodnevnom životu kada se spremate da, recimo, negde idete?
– Otkriću vam tajnu. Ja njega čitavog života čekam. On počne na vreme, ali situacija je takva da ja njega molim prethodno veče da sve odabere šta će da obuče. Jer ja tačno znam šta ću sutradan da obučem, naročito ako negde rano idemo. Kao i svaka neodlučna Vaga, on uveče spremi svoje stvari, ali sutradan kada treba da krenemo samo se u garderoberu nešto se čuje: „Ne, nisam danas raspoložen za ovu boju.” Tako to čitavog života.
Nedavno su vam uputili komentare da ste kao Kardašijanovi kada ste porodično došli na svadbu sina vašeg kolege i dobrog prijatelja Radiše Trajkovića Đanija?
– Nismo svi došli, zamislite da smo svi došli. Dve kćerke nisu mogle da dobiju slobodan dan. Možda će neko da kaže da krijem nekoga.
Da li je tačno da ćete od septembra biti u žiriju „Zvezda Granda”?
– Mene niko nije pitao. Kruže totalno neproverene informacije. Milim da oni imaju savršenu ekipu koja se toliko uigrala da kada bih ja, recimo, došla, to bi bio tektonski poremećaj i to ne bi bilo dobro. Mislim da bih odmah imala pet njih protiv sebe.
Da li ste ispratili „slučaj” pesme „Provereno” Milice Pavlović i Ane Nikolić i „rata” koji je izbio između dve pevačice?
– Toliko sam okupirana „slučajem” Zorice Brunclik da ne pratim šta se dešava (smeh).
Još jedna pevačica je snimila pesmu „Branili su našu ljubav”, koju ste vi snimili, da li se nešto promenilo u autorskim pravima danas u odnosu na pre?
– Ne, sve je isto. Ali hajde da uzmemo kao primer izvornu pesmu „Ej, čija frula”, koju sam ja snimila i osvežila i koju je snimilo bar deset pevača. Vaš pečat i vaša specifičnost daje da vi, kada ukucate u pretraživač, tražite interpretaciju Zorice Brunclik ili nekog drugog kolege, a ne onu drugu. Pustite samo da se peva, da ne ode muzika u zaborav.
Znači nije bilo ljutnje?
– Ma koje ljutnje.
Imali ste žestoke svađe u rijalitiju „Farma” sa pevačem Milošem Bojanićem, u kakvim ste danas odnosima?
– Miloš Bojanić i Zorica Brunclik su male bebe. Mi smo bili začetnici nečega što se zvalo „da se posvađamo”. Ali i tada, kada smo se svađali, to nije bilo između nas, iako se u tom trenutku svima činilo kao da je stala Srbija. Miloš Bojanić i Zorica Brunclik! Katastrofa! Mislim da se i Miloš smeje nekim našim dijalozima, a i meni je smešno. Ovo što se sada dešava, to se zove istrebljenje. Nisam imala prilike da vidim Miloša otkada se to završilo.
A da li biste pričali i pozdravili se?
– Pa kako da ne. Prvo, hrišćanski je praštati, drugo, i Miloš i ja smo ozbiljni odrasli ljudi, civilizovani i familijarni. Ne verujem da bi moglo da se desi da on prođe pored mene ili ja pored njega a da se jedno drugom makar ne javimo.
Piše: ALEKSANDAR DAČIĆ
Ovaj i druge zanimljive tekstove čitajte u današnjem broju štampanog Objektiva
BONUS VIDEO:
Komentari (0)