Dok su u Splitu, na groblju Lovrinac, porodica i prijatelji pokojnog Mateja Periša lili gorke suze na sahrani nesrećno nastradalog mladića, našoj redakciji stigao je neobičan mejl.
– Poštovana redakcijo, prateći slučaj nesrećnog mladića iz Splita, hteo bih da podelim sopstveno iskustvo i možda pomognem da se razume šta se desilo Mateju – napisao je Milan Pljeskonjić, ostavivši broj telefona kako bi naši novinari mogli da mu se jave. I priča koju smo čuli je gotovo neverovatna.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Milan nam je do detalja opisao kroz šta je prošao 28. februara 1988. godine u Moskvi, tokom proslave tridesetog rođendana. Ono što je doživeo tokom te večeri baca potpuno novo svetlo na sve što smo videli u momentima kad je Matej Periš, u noći između 30. i 31. decembra, istrčao iz kluba „Gotik” i moglo bi da objasni i zbog čega je trčao ulicama Beograda, pokušao da uđe u taksi, kao i zbog čega se spustio do reke, koja ga je, nažalost, i odnela.
POČELO JE ZDRAVICAMA
– Počeću sa onim što sam uradio dan pre rođendana te 1988. godine. Otišao sam u restoran i rezervisao 30 mesta. Tadašnji restorani u Moskvi su praktikovali da na stolu bude piće, i to uglavnom sovjetski šampanjac, jermenski konjak i ruska votka. Naravno, bilo je i onog bezalkoholnog. Sve je bilo flaširano i otvaralo se po želji gostiju. Sa mnom u društvu su bili ljudi iz biše Juge, ruski prijatelji i devojka Svijeta, koju sam upoznao na stanici metroa i jedva je ubedio da krene sa mnom na proslavu. Rusi su mi držali zdravice, a kada oni nazdravljaju, pije se puna čaša do kraja. Jedan konjak, jedna zdravica. Drugi konjak, druga zdravica. Stiže treća zdravica, a meni je već vruće. Skidam džemper. Neka vrućina, nikako da me prođe – priseća se Milan. I tada kreće pakao za koji veruje da je prošao Matej tokom noći kad je završio u reci.
– Ne mogu više da se skidam pošto sam samo u košulji, a jako mi je vruće. Izvinim se gostima i izađem malo na vazduh. Vratim se i čini mi se da mi je malo lakše. Nisam pijan, svestan sam svega. Ne pijem više konjak, već šampanjac. Opet zdravica, samo ovaj put sa šampanjcem. Opet mi je vruće. U jednom momentu mi se pojavila okrugla crvena buktinja pred očima. Opet se izvinim i odem do toaleta. Pustim hladnu vodu, gurnem vrat i potiljak pod česmu, ali ne mogu da se ohladim. Ne znam koliko je sve to trajalo, ali znam da su kolege došle da me traže. Vratim se za sto, ali nije mi dobro. Кažem prijatelju i da me je sramota što sam mokar.
Ostatak ove i ostale aktuelne priče pročitajte u sutrašnjem štampanom izdanju Objektiva
BONUS VIDEO:
Jasno je da je u pitanju sasvim drugo. Coveka je poterala velika nuzda, u wc-u restorana veliki red, istrcao napolje, bezuspesno pokusao da zaustavi taksi da ode u sobu gde je smesten, zatim cucnuo izmedju dva automobila ali to je zbog okolnih setaca bilo nezgodno,otrcao do reke da tamo nekako izvrsi nuzdu ali se okliznuo i pao. To je na zslost sve.
Dragi Milane uz svo duzno postovanje i postovanje porodice preminulog mislim da su u ovom slucaju umesani neki ozbiljniji i jaci opijati nego te 1988. Ne tvrdim ali govorim svoje misljenje
Srbiju ostavite svom narodu a ne Srbima jer u Srbiji ne zive samo Srbi! A decko je dosao u provod verovatno rasterecen proslosti ali vi biste da idete kod njih na more ali oni nebi trebali vise da dodju. Sacuvaj Boze kakav ste to narod postali