Na sednici Vlade Srbije danas je usvojen pravni okvir za sprovođenje ekonomskih mera za smanjenje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa KOVID 19, a od ponedeljka svi zainteresovani mogu da se prijave za te mere, i to kroz poresku prijavu, koju i inače popunjavaju.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je na današnjoj konferenciji za medije da je usvojeno nekoliko uredbi kao što je to obećano pre tačno deset dana na predstavljanju Programa ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa KOVID 19.
Mali je rekao da je vrednost paketa ukupno 608, 3 milijarde dinara.
Usvojena je Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19.
Devizne rezerve 13,11 milijardi evra, vrednost dinara gotovo nepromenjena u odnosu na evro
Zatim, vlada je usvojila Uredbu o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima izazvanim pandemijom COVID – 19 kao i Uredba o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja.
“Implementacija ekonomskih mera koje su propisane ovim uredbama počinje već u ponedeljak. To znači da će svi zainteresovani već od tog dana moći da se prijave za korišćenje mera, i to kroz poresku prijavu, koju i inače popunjavate”, rekao je Mali.
Kada je reč o tri uredbe koje su danas usvojene, jedna se odnosi na podršku u smislu fiskalne politike i direktne pomoći privatnom sektoru, kao i na isplatu 100 evra građanima, druga na podršku privredi preko Fonda za razvoj što je mera za očuvanje likvidnosti, i treća se odnosi na dužničke hartije od vrednosti.
U ponedeljak će, kaže, biti objavljen i poziv Fonda za razvoj za pomoć privrednicima u održavanju likvidnosti.
Mali je rekao da je malo koja zemlja u svetu već krenula sa implementacijom mera, već da su mnoge izašle u javnost sa ekonomskim planom, a da je Srbije među prvima državama koji taj plan i primenjuju.
Do četvrtka sledeće nedelje i uredba za MMSP, novac ovog meseca
Do sledećeg četvrtka biće gotov i pravni okvir za garantnu šemu za podršku privredi, odnosno preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, najavio je danas ministar finansija Siniša Mali.
Mali je rekao da je vrednost kredita koji će biti plasirani na taj način dve milijarde evra.
“To je novac za koji će država garantovati”, rekao je Mali i naveo da će im taj novac biti ba raspolaganju već ovog meseca.
Država sarađuje sa Udruženjem banaka i već su dogovorili, kaže, najpovoljnije uslove, a u toku je komunikacija banaka sa svojim klijentima.
Takođe, najavio je ministar, do petka sledeće nedelje biće usvojen i pravni okvir koji se odnosi na poljoprivrednike.
Sve uredbe biće danas objavljene u Službenom glasniku, na sajtu Ministarstva finansija i Vlade RS.
Početkom sledeće nedelje biće spremno i uputstvo za privrednike.
Program ekonomskih mera inače sadrži četiri mere, mere poreske politike, direktnu pomoć privatnom sektoru, mere za očuvanje likvidnosti i direktnu pomoć svim punoletnim građanima i vredan je 5,1 milijardi evra, odnosno 608,3 milijardi dinara.
Ko je otpustio više od 10 odsto radnika – mere ne važe
Sva preduzeća u privatnom sektoru mogu da koriste mere propisane prvom uredbom koju je Vlada Srbije danas usvojila, pod uslovom da od 15. marta do danas nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10 odsto, izjavio je ministar.
Pogodnosti iz ove uredbe mogu da koriste i preduzetnici koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta, odnosno na dan proglašenja vanrednog stanja, što je bilo jedno od često upućivanih pitanja državi od strane privrede.
Kada je reč o fiskalnim merama, odnosno o odlaganju poreza i doprinosa, one se odnose na privredne subjekte, uključujući i ogranke i predstavništva stranih pravnih lica.
Odlaže se plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 4. januara sledeće godine.
Pri popunjavanju poreske prijave, privrednici treba da u mali kvadrat kao datum početka plaćanja poreza stave 4. januar 2021.
Ministar finansija Siniša Mali rekao da je država želela maksimalno da pojednostavi sve procedure, da se sve radi automatski, što je privreda i tražila.
“Popunjavanjem ove stavke, privrednici se automatski prijavljuje i za novčanu pomoć u iznosu od 30.000 dinara. Plaćanje ove poreske obaveze će početi od januara sledeće godine i to na najviše 24 mesečne rate, bez plaćanja kamate. Odlaže se plaćanje i akontacije poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec ove godine do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020.godinu”, rekao je Mali.
Zatim prvom uredbom se reguliše i ukidanje PDV-a na one donacije koje su izvršene ka Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini.
Obveznik PDV ima pravo i na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa. Kada je reč o uplati bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, u iznosu od oko 30.000 dinara, na njih imaju pravo: preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja.
Jedno od najcešćih pitanja je bilo i da li neko ko je samostalni preduzetnik, i nema zaposlenih, može da koristi ovu novčanu pomoć, a odgovor države je da može.
Takođe, ova mera se odnosi na lica koja sa poslodavcem imaju potpisan ugovor o radu, na određeno ili na neodređeno vreme.
Kada je reč o isplati, ona će početi u maju i ide u tri rate: maj, jun i jul.
Detalji koji se tiču podnošenja obrasca i prijave za mere, mogu se naći u uredbi koja će biti objavljena na sajtu Vlade Srbije, Ministarstva finansija i u Službenom glasniku.
Jedna od nedoumica privrede bilo je i pitanje, da li taj novac ide kao dodatak na platu?
Cilj države je, kažu, da se osigura da će svaki privrednik moći da isplati plate svojim zaposlenima, a da država nije ta koja treba da vodi politiku zarada u privatnom sektoru već da obezbedi uslove za poslovanje.
Visina zarade preko 30.000 dinara je na poslodavcu, kažu nadležni.
Uz to, odlaže se i plaćanje akontacije poreza na dobit u drugom kvartalu 2020. godine za sva preduzeća, a vrednost ovih mera je 161 milijardi dinara.
PAKET MERA zbog koronavirusa – podrška kakvu srpska privreda ne pamti
Svaka firma će zato morati da otvori namenski račun, uključujući i paušalce, a preko tog računa će država uplati taj novac, čime se obezbeđuje da novac bude prosleđen zaposlenima.
Kada je reč o velikim pravnim licima, odnosno kompanijama oni imaju pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu od 50 odsto osnovne minimalne neto zarade za mart ove godine, i to za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prekid rada nakon uvođenja vanrednog stanja.
Vrednost tih mera je 97,3 milijarde dinara.
Isplata i za njih će takođe biti u maju, junu i julu, u iznosu 50 posto minimalne zarade za mesec mart.
” I oni su u obavezi da otvore namenski račun, preko koga će ići ta isplata. To je novac koji poslodavac može da uračuna u minimalnu naknadu zarade od 60 procenata, a može, kako se objašnjava u uredbi, da ide i kao dodatak na tih 60 posto od ukupne zarade zaposlenog. Na ovaj način država takođe želi da se osigura da neće biti otpuštanja radnika, odnosno da će zaposleni kome je privremeno prekinut rad moći da dobije novčanu naknadu”, rekao je ministar finansija.
Privrednici će izgubiti pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja ukoliko u periodu od uvođenja vanrednog stanja pa do isteka roka od 3 meseca od poslednje isplate direktnih davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajući zaposlene koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.marta ove godine, za period koji se završava u tom periodu.
Nadležni poručuju da će svakog poslednjeg dana u mesecu, počev od ovog meseca proveravati da li se privrednici pridržavaju svih tačaka iz uredbi i provere će trajati zaključno sa 31. oktobrom ove godine.
Firme koje izgube pravo na korišćenje ovih mera pomoći dužni su da plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa kamatom i izvrše povraćaj direktnih davanja takođe sa kamatom koja se obračunava po stopi koja je propisana za poreske dugove.
U prvih 10 dana maja biće isplaćen minimalac
Ministar finansija je rekao da očekuje da u prvih 10 dana maja bude uplaćen prvi minimalac svakom zaposlenom u privatnom sektoru za koji se poslodavac prijavi da bude deo ovog programa.
On je rekao da je usvojena uredba i time definisan pravni okvir i da sada ne postoji nikakava preorpeka da taj proces krene i da će upavo poceti od ponedeljka 13. aprila, pošto ne veruje da će neko podneti prijavi tokom vikenda.
Sva privredna lica inače podsnose tu pijavu do kraja meseca i pozivam ih da to ubrazaju i ukoliko do kraja meseca, šta god da podnesu, mi nedelju dana nakon toga možemo da reagujemo sa isplatom prvog minilac.
“Tako da računam u prvoj nedelji maja odnosno prvih 10 dana maja prvi minimalc će već biti uplaćen svakom zaposlenom u privatnom sektoru za koji se poslodavac prijavi da bude deo ovog programa”, rekao je Mali.
Kaže da je obaveza poslodavca da te zaposlene i zadrži i da veruje i da hoće, pošto će kada se završi vanredno stanje opet biti borba za dobrog zapaslenog.
“Nemaju pravo da otpuste te ljude još tri meseca nakon uplate poslednje rate novčane pomoći od strane držve, a to je, računamo, negde oktobar mesec”, kazao je Mali.
Kaže da su defiisane dobre i kvlaitetne mere sa cije da se održi zaposlenost i da pomoć ide onima koji je napotrebnija – privatnom sektoru.
Isplaćen pun iznos martovske penzije sa po još 4.000 dinara
Ministar Mali rekao je da je vlada ispunila obećanje i isplatila juče i danas pun iznos martovske penzije uvećan za 4.000 dinara, što je bila jedna od prvih antikriznih mera koja je najavljena.
“Hvala penzionerima što ostaju kod kuće i čuvaju svoje živote”, rekao je Mali na konferenciji za medije u Palati Srbije.
Istakao je da je bila prva antikrizna mera koja je najavljena u borbi sa korona virusom u zemlji.
DOBRE VESTI ZA PENZIONERE: Danas isplata punog iznosa penzija i dodatak od 4.000 dinara!
“Kada smo predstavljali ekonomske mere, rekao sam ćemo vrlo brzo u narednih 10 dana izaći sa pravnim okvirom i to smo obećanje ispunili i danas na nednici vlade usvojili tri uredbe koje predstavljaju pravni okvir kojim ćemo implementirati ekonomske mere”.
Kako je rekao, Srbija će biti jedna od retkih zemlja koja ne smao da je donela sveobuhvatan program mera od 5,1 milijardu evra nego i odmah krećemo u implemntaciju tih mera. I do kraja dana u Službneom glasniku će izaći sve te tri uredbe”, dodao je Mali.
On je pozvao sve privrednike koji žele da iskoriste pognosti da se od ponedeljka prijave Poreskoj upravi i Fondu za razvoj, kako bi im se što pre isplatioi prvi minimalac i što pre dobili i kredite za likvidnst i obrtna sredtva i drugu podršku države.
Pored toga, povećane su plate medicinskim radnicima za 10 odsto, počev od aprilske plate, a Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu i dodatno propisala moratorijum na plaćanje kredita u periodu ne kraćem od 90 dana.
Preko Fonda za razvoj 24 milijardi dinara kredita za likvidnost
Država će izdvojiti 24 milijardi dinara za odobravanje kredita preko Fonda za razvoj za podršku privrednim subjektima za održavanje likvidnosti, najavio je danas ministar finansija Siniša Mali.
Mali je rekao da je osnovni cilj je da se obezbedi podrška preduzećima za nabavku obrtnih sredstava i podrška za održavanje tekuće likvidnosti u cilju izmirivanja obaveza nastalih prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi.
Pravo na korišćenje sredstava imaće, prema uredbi u koju je Tanjug imao uvid, preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu.
Uslov će biti da obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.
Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredtava odobravaće se na rok otplate do 36 meseci, na grejs period do dvanaest meseci, po kamatnoj stopi od 1 odsto godišnje, a krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima.
VLADA SRBIJE ODLUČILA: Svakom punoletnom građaninu 100 evra, penzionerima jednokratna pomoć!
Minimalni iznos kredita koji mogu podići privredna društva je 1.000.000 dinara a preduzetnici i zadruge 200.000 dinara, navodi se u drugoj uredbi koju je Vlada Srbije danas usvojila.
Maksimalan iznos kredita može biti za preduzetnike i mikro pravna lica do 10.000.000 dinara, za mala pravna lica do 40.000.000 dinara, a srednja pravna lica do 120.000.000 dinara.
Osnovni uslov za realizaciju ovih kredita je zadržavanje broja zaposlenih na dan 16. mart ove godine s tim da se kako do podnošenja zahteva tako i u toku korišćenja kredita prihvata odstupanje od 10 odsto od broja zaposlenih.
Pojednostavljen postupak izdavanja dužničkih hartija
Postupak izdavanja dužničkih hartija od vrednosti na teritoriji Srbije za vreme vanrednog stanja je pojednostavljen i pripremljeni su propisi koji olakšavaju i pojeftinjuju izdavanje korporativnih obveznica.
To je predviđeno trećom uredbom, koja je usvojena na današnjoj sednici Vlade, a koja se odnosi na izdavanje dužnickih hartija od vrednosti.
Osnovna novina, kako je rečeno na zajedničkoj konferenciji za novinare ministra finansija Siniše Malog i predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, jeste pojednostavljivanje postupka za odobravanje Prospekta preduzeća za izdavanje dužnickih hartija od vrednosti.
Objavljivanje prospekta umesto 77, trajaće 17 dana, a trošak gde se računaju provizije Komisije za hartije od vrednosti, Centralnog registra za HOV i Beogradske berze, biće maksimalno smanjen, navodi se u uredbi, u koju je Tanjug imao uvid.
Grupa Evropske investicione banke pripremila paket mera hitne podrške zemljama Zapadnog Balkana
Maksimalni trošak izdavanja korporativnih obveznica se smanjuje sa oko 80.000 evra na ne više od 18.500 hiljada evra.
Inače, prednost ovih obveznica u odnosu na bankarske pozajmice je taj što se glavnica isplaćuje na kraju otplatnog perioda, dok se u periodu trajanja obveznice periodično isplaćuje investitoru samo vrednost kupona, čime se obezbeđuje veći novčani tok (Cash flow) kod preduzeća.
Mali je poručio da naša zemlja može da izdrži finansijski teret svih usvojenih mera i da novca.
Mali je ukazao da je program ekonomskih mera pripreman zajedno sa kabinetima predsednika i premijerke.
Na kraju obraćanja Mali je građanima koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru, čestitao praznik i poželeo im da ga provedu u miru i dobrom zdravlju.
Više hiljada radnika se vratilo na posao nakon objave mera
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da se više hiljada radnika u Srbiji vratilo na posao nakon što su objavljene ekonomske mere za pomoć privredi zbog krize izazve koronavirusom.
Kaže da je uspostavljen precizan sistem kontrole kroz Poresku upravu i da nema onoga – verujem vam ili ne, već da će privrednici snositi posledice ako bi pokušali sredstva da zloupotrebe i da će ako izađu iz programa morati da vrate dobijeni novac.
“Ono što neko dobije kao pomoć kroz program, ako izađe iz programa, moraće to da vrati državi. Naša namera je da se održi puna zaposlenost, a cilj mera je da ljudi koji su imali posao pre krize da ga i zadrže. Hoćemo da pomognemo onima koji ne mogu da isplate zarade zaposlenima”, naglasio je Mali.
Mali: Ekonomske mere odnose se i na preduzeća na KiM
Ekonomske mere pomoći Vlade Srbije privredi odnose se na sve poreske obveznike koji su povezani sa Poreskom upravom Srbije pa tako i na preduzeća na Kosovu i Metohiji.
Ministar je odgovarajući na pitanja novinara u Vladi Srbije rekao da se ekonomske mere pomoći odnose na sve poreske obveznike koji su vezani za našu Poresku upravu “na jedan ili drugi način”.
“Imate dosta privrednih subjekata koji posluju na prostoru Kosova i Metohije a koji su već ovde poreski obveznici. Dakle, odgovor je ”da”. Ukoliko postoji neko preduzeća kome treba, pomoći ćemo, ne u okviru ovog programa, nego preko Kancelarije za KiM kao što i do sada pomažemo”, rekao je Mali.
Sa te strane ne postoji nikakava bojazan ili strah da će bilo ko biti ostavljen i van ovih mera.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)