Ono što je za mladog hirurga Envera Tohtija iz Kine trebalo da bude običan transfer u drugu bolnicu, se pretvorilo noćnu mora kada je navodno bio prisiljen da operiše nad živim zatvorenicima.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Tohti (58), inače Ujgur, je bio onkološki hirurg u regiji Šinđijan 1990-ih, ali je, kako svedoči u ispovesti za britanski tabloid San, nakon pretnji od strane kineske države morao da napusti svoj dom.
Imao je samo 32 godine tog kobnog dana u avgustu 1995. kada su ga dovukli pred glavnog hirurga u njegovoj bolnici i pitali želi li da uradi nešto divlje.
Doktor Tohti kaže da je onda završio u kombiju koji ga je odvezao na tajnu lokaciju gde je bio prisiljen da izvadi jetru i bubrege pacijenta, dok se ovaj još uvek borio za život.
Kako navodi britanski list, ovaj hirurg je samo jedan od hiljada kineskih lekara koji su protiv svoje volje prisiljeni da operišu pogubljene zatvorenike u onome što se veruje da je posao vredan više milijardi dolara.
Doktor Tohti je za britanski San rekao da nikada neće zaboraviti taj užasan dan jer je bio prisiljen da izvede mučnu operaciju. Šef mu je rekao da nabavi najbolje hirurške instrumente koje može da pronađe ispred bolničkih vrata sledećeg jutra nakon što mu se obratio sa strašnom ponudom.
Bio je to vruć, suv letnji dan i Enver je bio prepun uzbuđenja zbog onoga što je mislio da je životna prilika. Uskočio je u mini kombi sa još sedam drugih i krenuo prema oblasti Ši Šan (Zapadne planine), kada je vozilo skrenulo na nepoznati makadamski put, Enver je počeo da paniči.
– Skrenuli smo levo prema planinama i niz onaj put na kojem nikad nisam bio. Tada sam pitao vozača: “Kuda idemo?’, a on je rekao: “Idemo na odredište u Zapadnim planinama”. Bio sam jako uplašen jer sam mislio da će me upucati jer sam bio jedini Ujgur u timu i niko drugi nije bio tamo osim našeg vozača – rekao je za on San.
Dva sata kasnije tim medicinara je stigao na odrediište u Urumčiju gde ih je dočekao Enverov glavni hirurg nakon što su začuli pucnjavu. Tim je čekao, pušio cigarete i šetao ukrug kako bi se smirili sve dok nisu čuli više hitaca kako se prolamaju kroz tišinu.
– Onda smo počeli da čujemo sa druge strane brda ljude kako viču, motore kamiona, zvižduke, a zatim pucnje. Taj pucanj nije bio poput mitraljeza, bio je kao da više pušaka puca u isto vreme. Tim je uskočio u kombi i krenuo da se vozi okolo, a tu je bilo najmanje 10 leševa, koji su ležali na padini, na udaljenosti od dva do tri metra u zatvorskim uniformama – rekao je ovaj otac troje dece.
On je zatim opisao da su im glave bile obrijane, a deo lobanja raznesen kada su im pucali u potiljak.
– Samo smo bez emocija gledali tela, a onda je jedan policajac vikao na nas govoreći nam da skrenemo desno. Glavni hirurg je bio tamo i dole je ležalo telo. Bilo je u civiloj odeći sa dugom kosom, muškarac, a glava mu je bila netaknuta jer je pucano u desnu stranu grudi. Dok su ovo tijelo stavili u kombi, pozvao me moj glavni hirurg i rekao mi da mu što pre izvadim jetru i bubrege – ispričao je Tohti.
Onda je saznao da je nesrećni čovek još uvek bio živ dok ga je operisao.
– Tada sam se pretvorio u robota. Kad bih pokušao da napravim rez čovek se mučio. Njegovo telo se borilo protiv mene pa sam pretpostavio da je živ jer očito oseća bol i kada sam ga posekao, video sam da krvari, što znači da srce još uvek pumpa krv – kazao je hirurg.
Kada se operacija završila, Enver je, kako kaže, organe predao svom glavnom hirurgu, koji mu je rekao da se vrati u bolnicu i zapamti da se ovo danas nikad nije dogodilo.
– Svi koji žive u Kini znaju što to znači i rekli smo da. Nikada nismo razgovarali o tome – rekao je lekar koji je postao vozač “Ubera” i sada živi u Londonu.
– To mi ne izbija iz glave. Pokušao sam da zaboravim, ali nisam mogao – kazao je on na kraju potresnog svedočenja.
Kako piše San, za Kinu se kaže da je svetska prestonica vađenja organa, gde se svake godine dogodi oko 100.000 transplantacija, prema medicinskim stručnjacima.
Zemlja je obećala da će revidirati svoj transplantacijski sistem 2007. Nakon toga je obećala i da će prekinuti praksu uzimanja organa od pogubljenih zatvorenika 2015. nakon međunarodnog pritiska. Uprkos tome, na osnovu naučnih radova u medicinskim časopisima na engleskom, veruje se da je ova praksa nastavljena u periodu između 2000. i 2017. i da je obavljeno barem 400 neprijavljenih transplantacija.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)