Kada je reč o dva najveća hrišćanska praznika, Božiću i Uskrsu, nekoliko dana oko praznika, praktikuju se najrazličitiji narodni običaji.
Srpski narod je veoam bogat kada se radi o običajima i svaki kraj gde Srbi žive ima poneki običaj koji se razlikuje od drugih.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti.
Prema verovanju, Isus Hristos je na ovaj dan bio telom u grbu, dušom u Adu, a istovremeno i kraj svog Oca i Svetog duha.
Za Veliku subotu se kaže da je treba provesti skromno, u tišini i molitvi.
O bogatstvu narodnih verovanja i običaja koji se vezuju za današnji praznik, svedoči i nekoliko zanimljivih naziva za ovaj dan koji postoje u narodu. Tako se u nekim krajevima mogu naći nazivi Strašna subota, Zavalita subota, Crvena subota i Dugačka subota, a svi ovi nazivi treba da upućuju na Hristovu žrtvu za ljudski rod i muke koje je iz ljubavi prema ljudima doživeo na krstu.
Baš zbog toga, stari ljudi veruju da na ovaj rpaznik treba uraditi neko dobro delo – pomoći onom ko je u nevolji ili udeliti siromašnima.
Zanimljivo je da je na Veliku subotu dozvoljeno raditi, ali samo u kući i to samo stvari koje su vezane za Uskrs. Dozvoljeno je čistiti, a domaćice koje nisu ofarbale jaja, mogu to da urade i danas.
Međutim, ženama se savetuje i poseban oprez. Šivenje i drugi poslovi koji nisu neophodni, ne smeju nikako da se obavljaju.
U Homolju postoji običaj mešenja vaskršnjaka, posebnog kolača sa grančicama bosiljka.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, istorijskizabavnik.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)