Evropsko tržište nekretnina sve više pokazuje koliko su razlike između velikih gradova drastične: dok se u pojedinim metropolama cene hlade, Švajcarska i Luksemburg i dalje drže vrh najskupljih stambenih tržišta na kontinentu.
Novo rangiranje Global Property Guide’s pokazuje da se najskuplji evropski gradovi za kupovinu stanova nalaze u relativno malom delu kontinenta. Čak četiri od pet najskupljih tržišta nalaze se u Švajcarskoj i Luksemburgu, dok je Cirih ubedljivo na prvom mestu, sa prosečnom cenom stana od 18.229 evra po kvadratnom metru.
To znači da je kvadrat u Cirihu gotovo dvostruko skuplji nego u Parizu, gde prosečna cena iznosi 9.490 evra. Iako francuska prestonica ostaje jedno od najpoznatijih i najskupljih tržišta nekretnina na svetu, podaci pokazuju da joj švajcarski finansijski centri i dalje značajno izmiču.
Najskuplji evropski gradovi za kupovinu stana
Prema podacima Global Property Guide, ovo je lista deset najskupljih stambenih tržišta u Evropi, rangiranih od desetog do prvog mesta:
10. Stokholm – 8.380 €/m²
9. Kopenhagen – 8.405 €/m²
8. Oslo – 9.332 €/m²
7. Amsterdam – 9.437 €/m²
6. Pariz – 9.490 €/m²
5. Bern – 9.952 €/m²
4. Luksemburg – 10.941 €/m²
3. Lucern – 12.066 €/m²
2. Ženeva – 16.819 €/m²
1. Cirih – 18.229 €/m²
Švajcarska dominira vrhom liste
Cirih je najskuplji grad u Evropi za kupovinu stambene nekretnine. Prosečna cena stana iznosi 18.229 evra po kvadratu, a cene su u poslednjih godinu porasle 4,2 odsto, odnosno 11,7 odsto u dve godine.
Razlozi su poznati: snažan finansijski sektor, veliko prisustvo banaka i kompanija za upravljanje bogatstvom, politička stabilnost i hroničan manjak stanova. Cirih nije samo najskuplje evropsko tržište nekretnina, već dodatno povećava razliku u odnosu na konkurente.
Na drugom mestu je Ženeva, sa prosečnom cenom od 16.819 evra po kvadratu. Grad u kojem se nalaze Ujedinjene nacije, Svetska zdravstvena organizacija, Crveni krst i brojne privatne banke privlači visoko plaćene profesionalce iz celog sveta. Uprkos ekstremno visokim cenama, ponuda stanova ostaje veoma ograničena.
Treće mesto pripada Lucernu, koji je možda i najveće iznenađenje liste. Iako je znatno manji od Ciriha i Ženeve, njegova atraktivna lokacija na jezeru i blizina Alpa guraju cene na 12.066 evra po kvadratu.
Luksemburg i dalje među najskupljima, iako cene padaju
Luksemburg, jedna od najbogatijih evropskih država po BDP-u po stanovniku, zauzima četvrto mesto. U glavnom gradu, prosečna cena stana iznosi 10.941 evro po kvadratnom metru.
Ipak, tržište je u korekciji. Cene su pale 0,9 odsto u poslednjih godinu i 6,9 odsto u poslednje dvije godine, nakon decenije snažnog rasta. Uprkos tome, Luksemburg ostaje jedno od retkih mesta u Evropi gde i tipičan jednosoban stan može lako koštati više od milion evra.
Pariz najpoznatiji, ali ne i najskuplji
Pariz je tek šesti na listi, sa prosečnom cenom od 9.490 evra po kvadratu. Za razliku od većine gradova u top 10, francuska prestonica beleži pad cena — 0,3 odsto u poslednjih godinu i 7,3 odsto u dve godine.
Očekivani oporavak nakon Olimpijskih igara još se nije dogodio, dok visoki troškovi zaduživanja i dalje pritiskaju tražnju. Ipak, Pariz ostaje znatno skuplji od drugih velikih francuskih gradova: Lion je na 4.551 evro po kvadratu, Bordo na 4.443 evra, a Nant na 3.376 evra.
Amsterdam, Oslo, Kopenhagen i Stokholm među najskupljima na severu Evrope
Amsterdam zauzima sedmo mesto, sa prosečnom cenom od 9.437 evra po kvadratu. Hronični nedostatak stanova, stroga urbanistička pravila i snažna međunarodna tražnja i dalje guraju cene naviše. U poslednjih godinu cene su porasle 13 odsto.
Oslo je osmi, sa 9.332 evra po kvadratu, nakon oporavka norveškog tržišta nekretnina. Ipak, snažan rast beleže i drugi norveški gradovi, posebno Bergen i Trondhajm.
Kopenhagen je deveti, sa 8.405 evra po kvadratu, ali je istovremeno najbrže rastuće tržište među prvih deset: cene su porasle 14,3 odsto za godinu, odnosno 24 odsto za dve godine. To je najjači rast u ovoj grupi.
Listu zatvara Stokholm, sa 8.380 evra po kvadratu. Švedska prestonica se oporavila nakon korekcije izazvane rastom kamatnih stopa 2022. godine, a cene su u dve godine porasle 17 odsto.
Šta lista pokazuje?
Rangiranje otkriva tri ključna trenda na evropskom tržištu nekretnina.
Prvo, najskuplja tržišta više nisu samo najveće i najpoznatije metropole. Manji gradovi poput Lucerna mogu nadmašiti Pariz i Amsterdam ako imaju ograničenu ponudu, visok kvalitet života i snažnu platežnu tražnju.
Drugo, Švajcarska ostaje posebna kategorija. Cirih, Ženeva, Lucern i Bern zajedno potvrđuju da kombinacija bogatstva, stabilnosti i manjka prostora stvara tržišta koja funkcionišu drugačije od većeg dijela Evrope.
Treće, visoke cene ne znače uvek i rast. Pariz i Luksemburg pokazuju da i najatraktivnija tržišta mogu ući u fazu korekcije kada kamate porastu, a kupci postanu oprezniji.
Za kupce, poruka je jasna: evropsko tržište stanova sve je manje jedinstveno tržište, a sve više skup lokalnih priča. U nekim gradovima cene se hlade, dok u drugim ograničena ponuda i dalje drži kvadrat na nivoima koji su nedostižni čak i za veliki deo evropske više srednje klase.
Komentari (0)