Pevačica Indira Aradinović Indy nalazi se na intenzivnoj nezi gde se lekari bore za njen život!
Sve je počelo tako što je Indi operisala želudac u cilju njegovog smanjenja jer nije mogla da izgubi kilograme uprkos upornim dijatema, međutim stvar se ozbiljno zakomplikovala.
Celokupnu situaciju ispričala je njena sestra pevačica Edita, nekadašnja članica grupe “Ministarke”:
” Ne znam odakle da počnem…Zahvalnost je najmanje što dugujem medicinskom osoblju,koje se u ovom trenutku bori za Indirin život.Ovo je sve počelo bezazleno. Otišla je zdrava na operaciju želuca(operacija je bila iz estetskih razloga), trebala je da izađe nakon tri dana i da bude kod kuće sa svojom porodicom. I sve ovo ne bi bilo toliko dramatično da nije napolju stanje kakvo jeste.
Operisao ju je doktor NN 9.marta od kojeg ni u jednom momentu nismo imali adekvatnu pomoć i podršku. Koji je nakon nekoliko dana operacije rekao da ne zna koji je razlog njenih mučnina i konstantnog povraćanja. Ležala je u Sremskoj Kamenici 11 dana nakon operacije,sa hematomom je puštena na kućno lečenje,koje je izazvalo još mučnina,još povraćanja i povišenu temperaturu.
Druga noć kod kuće bila je teška, nezamislivo teška. Odvela sam je u (jednu privatnu bolnicu) ,gde je primila infuziju da preživi noć, jer njen želudac nije mogao ni vodu da prihvati.Shvatili smo da ne možemo da je lečimo kod kuće jer dehidrira, gubi snagu i ako popije kap vode povrati želudačnu kiselinu. Nakon toga smo zvali Doktora NN koji ju je smestio u privatnu bolnicu,jer u državnu nije mogla,po njemu nije hitan slučaj,a nije ni imala zdravstvenu knjižicu. Predložio je da legne u bolnicu da vide sta će dalje. Rekao je da joj želudac ne funkcioniše,da ne zna razlog toga.Dogovoreno je da joj ponovo urade gastroskopiju,da joj ubace sondu i kroz nju balon,da joj prošire želudac,jer je smatrao da se želudac zalepio za hematom.
Kada su joj uradili gastroskopiju videli su da sonda ne prolazi.Sledeći korak je operacija gde su uvideli da ona ima jak upalni proces pankreasa i slezine,a da je želudac maltene uvrnut. Slezinu su joj otklonili, uradili by pas, a želudac joj još malo “prekratili”. Od tada kreće agonija. Počele su da nam stižu poruke od ljudi koje je Dr NN operisao,kako se mesecima oporavljaju,prolaze kroz isto, pa čak i da je jedan momak preminuo. To nas je samo jos više uznemirilo! Kad god bismo pozvali Dr NN,bio je u strašnoj gužvi.Nikada nije pokušao da nam pruži podršku, prvenstveno mojoj majci,koja se vec suočila sa gubitkom deteta,kojoj je svaka naša “prehlada” bila poput traume.”, kaže Edita i iznosi još detalja:
” Onda i meni, koja se ne bavim medicinom,koja sam potpuni “laik” i ne znam kako da pomognem sestri koja je životno ugrožena.Mama je potpuno izgubila poverenje u njega,nije bila u stanju da razume bilo šta. U privatnoj bolnici su se narednih dana ozbiljno borili za nju, davali joj masu lekova, vitamina,pa čak i krv jer je gubila snagu, s obzirom da je tad vec bio dvadesetak dana kako nista nije jela, a vodu je dobijala preko infuzije. Hvala bolnici, hvala doktorima, sestrama, anesteziolozima. Doktor NN je u toku njenog lečenja u istoj bolnici,rekao kako je ona sasvim dobro, ali da psihički nije u redu,jer nije sa svojom porodicom, odbija da priča i on bi da je pusti kući. A istina je da kada sam je videla,nakon tog razgovora,ona je bila sasvim psihički stabilna,ali nesposobna da priča jer nije fizički to mogla.Doktori iz privatne bolnice su je na najbolji moguci način tretirali, bila je na poluintenzivnoj nezi, ali oni više od toga nisu mogli, pa su je nakon par dana,nakon što je uspela da ustane iz kreveta i popije šoljicu supe,pustili na kućno lecenje. A to je bilo 2.aprila. Dakle,ona je skoro mesec dana bez hrane. 3.aprila, juče,temperatura je ponovo počela da raste,pluća su počela da je bole,jer je prilikom cele katastrofe dobila i vodu u plućima. Pozvala sam doktora NN i rekla mu da bih je dovela ponovo u bolnicu,jer ne može oralno da uzima antibiotike,sve povrati,opet gubi snagu,ne moze da se kreće, boli je rana od operacije. On je ponovo pitao da li ona ima zdravstvenu knjižicu i uput i da ukoliko nema,ne moze da dođe i da više ne želi da razgovara sa mnom. Nije mi dao nijednu ponuđenu opciju šta da radim sa njom,kome da se obratim.Da napomenem,da smo u svemu ovom same moja mama,Indira i ja.
Rekao je takođe, da ju je video pre neki dan i da je ona dobro, nego je samo razmažena. Ja sam taj dan pozvala predsednika opštine,probala isti dan da podignem njenu knjižicu, ali poreska ustanova ne prima stranke zbog situacije sa covidom19. Samim tim je čitava procedura komplikovanija.Onda sam zvala advokaticu,da se posavetujem.Rekla je da pozovem zdravstvenu inspekciju,gde su mi takođe objasnili da ne moze bez knjižice da legne u državnu instituciju.”
“Da ne bih gubila vreme,odlucila sam da je odvedem u Urgentni centar,gde su je primili.Trenutno je na intenzivnoj i u ovom momentu se bore za njen zivot. Razmatraju o još jednoj operaciji,a nama ostaje da se molimo da se to ne desi i da se njen organizam sam uz lekove i terapiju izbori,jer je svaka operacija rizična. Još uvek nije jela. Nije se naspavala. Niko joj ne garantuje kada će biti dobro. Niko ovo nije ni očekivao. Na sve to njeni histopatološki nalazi govore da je bila povreda pankreasa, ali ne hronična upala. Poželela sam da podelim sa vama jednu od situacija kroz koju prolazi jedna obična porodica.Ako ne morate nemojte ići “pod nož”.Raspitajte se dobro gde idete,kod koga i zašto. Hvala svima na podršci, savetima! Čuvajte se i budite dobro!”, napisala je vidno uznemirena Edita.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)