Transgeneracijska trauma predstavlja posledicu promene gena koji se sa roditelja prenose na potomstvo, a koje izazivaju neprevaziđeni traumatični događaji, strahovi, emocionalni ili fizički bolovi.
Radi se o pojavi koja se u nauci naziva epigenetikom, uticajem okoline i doživljaja na genetski materijal roditelja.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ovoj pojavi, psihologija je posebnu pažnju posvetila u decenijama nakon Drugog svetskog rata, kada su potomci osoba koje su učestvovale u ratu ili bile zatvorene u koncentracionim logorima, trpeli noćne more, imali određene emocionalne probleme ili ispoljavali problematično ponašanje.
To saznanje, nagnalo je naučnike da ispitaju da li trauma deda, baka i roditelja mogu da utiču na ponašanje i ličnost deteta. Ispostavilo se da je odgovor – da.
Nauka je utvrdila da životni stil, ishrana, pa i traume, utiču na genetski materijal koji se prenosi na potomke.
Psiho-istoričar sa Univerziteta u Kaliforniji, Peter Lovenberg, veliki deo svoje karijere, posvetio je upravo proučavanju ove neobične stvari. On je objasnio da nelečene traume i strahovi majke i oca mogu na mnogo načina da utiču na dete. Na primer, poznato je da nivo kortizola, hormona stresa, u organizmu trudnice, može da ima jak uticaj na razvoj fetusa.
Kako je objasnio, nelečena tuga predstavlja svojevrsni “neuronski kratki spoj”, koji menja DNK roditelja i time nerođeno dete dovodi u svojevrsno genetsko “ropstvo” roditeljske traume, koje se ispoljava na različite načine.
Za menjanje gena, kriv je epigenom – sićušna, nemerljiva jedinica koja modifikuje gene i uobličava način na koji će određena trauma doći do izražaja kroz ponašanje deteta.
Transgeneracijska trauma ne znači da loše stvari u životu predaka imaju apsolutni i stopostotni uticaj na potomstvo i da u potpunosti određuju ponašanje i sudbinu deteta. To samo znači da će deca osoba koje su preživele traumatična iskustva, genetski biti podložnija anskioznosti, depresiji, hiperaktivnosti, emcionalnoj nestabilnosti i sličnom.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)