Odlazak dece od kuće i početak samostalnog života prirodno donosi određenu distancu u porodičnim odnosima, ali neke porodice se s time nose teže od drugih.
Ako su deca tokom odrastanja bila izložena frustrirajućim roditeljskim navikama, postoji velika verovatnoća da će ih kao odrasli ljudi ređe posećivati. Razlog je jednostavan: ne žele da se izlažu toksičnim obrascima, kritikama ili osećaju krivice. Iako bi roditeljski dom trebalo da im predstavlja sigurno utočište, štetna atmosfera tera ih da ga u potpunosti izbegavaju.
Roditeljev novi partner im se ne sviđa
Kad jedan od roditelja nakon razvoda uđe u novu vezu, odrasloj deci prilagođavanje na novu porodičnu dinamiku može biti izazovno. Ono što im je potrebno jeste podrška i prijatna atmosfera, naročito jer uz sopstvene obaveze jedva pronalaze vreme za sebe.
Odbijanje novih partnera često proizilazi iz loših iskustava iz detinjstva, na primer ako je roditelj često menjao partnere ili su te nove osobe unosile nemir u porodicu. Takva iskustva smanjuju želju za posećivanjem.
Preterana kritičnost roditelja
Preterano kritični pojedinci često se fokusiraju na tuđe mane kako bi kompenzovali ličnu nesigurnost. Kada se roditelj fokusira isključivo na greške svoje dece, deli neželjene savete i neprestano ih ispravlja, to s vremenom postaje prevelik teret.
U odraslom uzrastu takva deca znaju da od roditelja ne mogu očekivati potrebnu emocionalnu sigurnost. Jednostavno, ako se ne osećaju prijatno i ne primaju podršku, odrasla deca neće ulagati vreme ni energiju u odnos. Poslednje što im treba jeste da ih roditelji omalovažavaju umesto da kvalitetno provode vreme.
Tretiraju ih kao da su još deca
Dominantni roditelji teško prihvataju da su im deca odrasla i samostalna, a gubitak kontrole nad njihovim životom u njima izaziva osećaj preopterećenosti. Kao kompenzaciju, prema odrasloj deci odnose se kao da su mala i rešavaju njihove probleme umesto njih kako bi se osećali važno i zadržali privid kontrole.
Za roditelje čiji se ceo identitet zasniva na roditeljskoj ulozi, spoznaja da ih odraslo dete više ne treba može biti zbunjujuća, ali nezdravi mehanizmi kojima se nose s tom promenom samo dodatno udaljavaju decu.
Ne poštuju njihove granice
Roditelji mogu na razne načine narušiti granice svoje odrasle dece, ponekad i nesvesno. Na primer, ne poštuju njihovu privatnost ili bez dozvole dele detalje iz njihovog života s drugima. Iako takvi pojedinačni propusti mogu da se isprave, situacija postaje problematična kada se pretvori u ustaljeni obrazac ponašanja.
Prekid kontakta s roditeljem nije pasivna ni ishitrena odluka. Psihološkinja dr Lusi Blejk objašnjava da je to težak potez koji proizilazi iz zameranja i loše komunikacije, ali se na kraju svodi na zaštitu lične dobrobiti.
Koriste osećaj krivice za manipulaciju
Psihološkinja Lin Margolis navodi da se roditelji s manjkom samosvesti često koriste nametanjem osećaja krivice kako bi se nosili s prirodnim procesom odvajanja dece. Umesto da priznaju da se osećaju usamljeno, govore stvari poput: “Više nikad nemaš vremena za mene” ili “Očigledno ti je život toliko dobar da ti više ne trebam”.
Međutim, posramljivanje dece jer su započela sopstveni život ne vodi zbližavanju, već ih dodatno udaljava i smanjuje im želju za poćivanjem.
Izbegavaju razgovor o traumama iz detinjstva
Roditelj može pružiti emocionalnu podršku odraslom detetu u razgovoru o traumama iz detinjstva, čak i ako se ne slaže s detetovim viđenjem situacije. Ipak, studija objavljena u časopisu The Gerontologist pokazuje da roditelji često kao glavne uzroke napetosti ističu lošu komunikaciju i sukobe.
S obzirom na to da pripadnici generacije Z i milenijalci sve više povezuju svoje sadašnje probleme s iskustvima iz detinjstva, ne čudi što ova tema češće dovodi do sukoba. Razgovor o tome može biti neprijatan, ali kada roditelji odbiju da pokažu empatiju i stvore sigurno okruženje, čine više štete nego koristi.
Ne slušaju ih
Istraživanje iz 2023. potvrđuje da je osećaj da vas sagovornik čuje i razume temelj zdravih odnosa. Taj osećaj pomaže u rešavanju sukoba i podstiče lični razvoj. Međutim, kada roditelj nameće neželjene savete ili odbacuje drugačije mišljenje, stvara se jaz.
Ipak, odrasla deca koja odluče da ne posećuju roditelje, pogotovo one koji uporno ignorišu njihove potrebe i granice, preuzimaju kontrolu nad situacijom i svoju energiju ulažu u odnose koji ih ispunjavaju.
Ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke
Kada roditelji odbijaju da preuzmu odgovornost za svoje postupke iz prošlosti, kod dece stvaraju osećaj da su njihova osećanja nevažna i neshvaćena. Psiholog Džefri Bernstin upozorava da su takvi roditelji skloni ponašanjima koja mogu narušiti razvoj empatije i lični rast njihove dece.
Ključno je pronaći zdravu ravnotežu, jer u suprotnom obe strane mogu negativno uticati jedna na drugu, što dovodi do napetosti i udaljavanja.
Nedostatak empatije
Manjak empatije u odnosu roditelja i deteta ogleda se na različite načine. Roditelji mogu da manipulišu percepcijom stvarnosti, što se naziva “gaslighting”, ili jednostavno ne slušati šta im deca govore. Deca koja su odrasla uz neempatične roditelje često se osećaju kao da nikada nisu bila dovoljno dobra, cenjena ili voljena.
Tokom rane odrasle dobi, deci je potrebna stabilnost i sigurno utočište koje roditeljski dom treba da im pruži. Ako roditelji postupaju suprotno, ugrožavaju njihovu dobrobit i izlažu ih dodatnom stresu, zbog čega se deca najčešće distanciraju.
Previše se oslanjaju na odraslu decu
Roditelji koji ne znaju da se nose sa sopstvenim životom ili imaju nisko samopouzdanje ponekad se oslanjaju na decu kako bi stvorili privid stabilnosti. Nakon što deca odrastu i odsele se, ta zavisnost se može pretvoriti u manipulaciju. Pokušajima da kontrolišu njihove životne odluke ili da rešavaju probleme umesto njih, ovi roditelji uništavaju svaku priliku za zdrav odnos.
Svaki razgovor završi svađom
Istraživanje iz 2023. pokazuje da se mnogi roditelji i odrasla deca osećaju udaljeno jedni od drugih zbog loše komunikacije. Mnogi su svesni problema i smatraju da su promene društvenih normi dodatno opteretile njihov odnos.
Roditelji koji svaku interakciju pretvaraju u sukob stvaraju haotično i toksično okruženje. Njihova deca zato nastoje da izbegnu bilo kakav sukob i da se drže dalje od izvora napetosti, uključujući roditeljski dom.
Komentari (0)