Studija sprovedena u bolnici u Vuhanu je pokazala nekoliko tipičnih simptoma koronavirusa
Svet se poslednjih nekoliko meseci bori sa pandemijom koronavirusa. U većini zemalja poduzete su ozbiljne mere kako bi se njegovo širenje zaustavilo, a mnogi još uvek ne znaju kako da prepoznaju bolest.
Groznica, odnosno povišena temperatura je najčešče prvi simptom kod obolelih od koronavirusa.
U studiji sprovedenoj na 140 pacijenata u bolnici u Vuhanu, gde je pandemija i počela, dokazano je da je 99 posto zaraženih imalo visoku temperaturu, a više od polovine je osetilo slabost i suvi kašalj. Trećina pacijenata je osetila i bol u mišićima, kao i otežano disanje.
Istraživanje Kineskog centra za kontrolu bolesti je pokazalo i da je 80 posto obolelih imalo blage simptome, oko 15 je razvilo ozbiljnije simptome, dok je pet posto bilo u kritičnom stanju.
Ovako se simptomi razvijaju iz dana u dan kod tipičnih pacijenata.
Prvi dan
Pacijenti imaju povišenu temperaturu. Mogu da osete slabost, glavobolju, drhtavicu, curenje iz nosa, bol u mišićima i da dobiju suvi kašalj. Mali deo obolelih je imao gastrointestinalne simptome, kao što su dijareja ili mučnine nekoliko dana ranije. Ipak, ovo nije pravilo, jer je COVID-19 bolest respiratornih organa, što znači da će kod većine pacijenata bolest početi i završiti se u plućima.
Virus u ranim danima napada stanice pluća, što može da ošteti “zaštitnike” koje čiste vazdušne puteve od sluzi i ostalih štetnih stvari. Te stanice umiru zbog infekcije i tako raste količina štetnih materija. Time se ometa sposobnost tela da drži suvišne čestice van pluća i dušnika. Zbog upale nastaje oštećenje, a oštećenje izaziva još jaču upalu.
Upravo zbog toga upala može da bude objašnjenje zbog čega je suvi kašalj jedan od najčešćih simptoma, uz otežano disanje i smanjenu proizvodnju sluzi.
Peti dan
Pacijenti mogu da imaju problem sa disanjem, posebno stariji ili hronični bolesnici.
Sedmi dan
Prema studiji iz Vuhana, obično prođe sedam dana pre nego što oboleli ode u bolnicu.
Oni sa blagim simptomima se obično do tada oporave, ali oni sa srednjim i ozbiljnijim simptomima razviju upalu pluća koja može da bude slabija ili toliko jaka da pacijent završi u kritičnom stanju.
Takvi oboleli mogu da se oporave za nekoliko dana, ali lečenje može da potraje i nekoliko nedelja.
Osmi dan
Kod onih sa ozbiljnijim simptomima i kod kritičnih pacijenata, simptomi u ovom periodu mogu da eskaliraju u tzv. akutni respiratorni distres sindrom koji može da bude smrtonosan.
Tada se tečnost nakupi u plućima, a upala pokreće poplavu imunoloških stanica koje napadaju infekciju. Međutim, imunološke stranice poneka počnu da uništavaju sve na tom putu, uključujući i one koje su zdrave.
Deseti dan
Ako se pacijentima pogoršava stanje, u ovom periodu će verovatno završiti na odeljenju intenzivne nege. Takvi oboleli će osetiti bol u stomku, kao i gubitak apetita, za razliku od pacijenata sa blagim simptomima.
Akutni respiratorni distres sindrom ima fatalan ishod u 30 do 40 posto slučajeva. Kod kritičnih pacijenata može da dođe do otkazivanja respiratornih organa, zbog čega moraju da budu priključeni na aparate koji ih održavaju u životu. Ukoliko takav tretman ne deluje, pluća postaju previše preplavljena i ne isporučuju kiseonik u krvotok. Upravo to je uzrok većine smrtnih slučajeva kod koronavirusa, a trenutna stopa smrtnosti je oko dva posto. Ako pacijent preživi ovu fazu, pluća mu mogu biti trajno oštećena.
Sedamnaesti dan
Ljudi koji se oporave od virusa iz bolnice obično bivaju pušteni nakon dve i po nedelje.
Kako razlikovati koronavirus od upale pluća
Prosečno vreme inkubacije koronavirusa je pet dana, a kada se simptomi pojave mogu jako ličiti na one koji su karakteristični za upalu pluća.
Ipak, stručnjaci tvrde da ih možete razlikovati po tome što se pacijentima sa koronavirusom stanje pogoršava kako vreme prolazi. Upala pluća ne napreduje brzo, obolelima se daju antibiotici nakon čega im se stanje stabiliše i poboljšava.
S druge strane, pacijentima sa koronavirusom stanje se može pogoršati i nakon što već započnu lečenje.
S obzirom na to da još uvek ne postoji vakcina protiv ovog virusa, najbolje je učiniti sve da mu se ne izložimo budući da se lako prenosi s osobe na osobu. Preporučuje se često pranje ruku, samoizolacija, izbegavanje kontakta sa bolesnim i starim ljudima, kao i dezinficikovanje površina koje često koristimo.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Evo zašto je VAŽNO skinuti sat i prstenje dok traje pandemija koronavirusa
Psiholog Filip Milenović za OBJEKTIV: Korona ne znači smrtnu presudu, ali ne budite neodgovorni!
Komentari (0)