Nakon 16 godina bliži se kraj ere Angele Merkel. Nemačka kancelarka nije želela da se kandiduje na predstojećim nacionalnim izborima i tako postala prva u zemlji koja je napustila moćnu poziciju sopstvenom voljom.
Ako bi se pregovori o formiranju nove nemačke vlade rastegli nakon glasanja 26. septembra, Merkelova bi mogla da nadmaši Helmuta Kola kao najduže služećeg lidera moderne Nemačke. Ona je doajen evropske politike i generacija mladih Nemaca ne pamti nikog drugog na čelu zemlje. Merkel, kako ju je opisao bivši američki predsednik Barak Obama, važi za izvanrednog političkog lidera i u Evropi i u svetu. Zvali su je liderom slobodnog sveta i “spasiocem Evrope”, bezbroj puta se našla na listi najmoćnijih žena sveta.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ali, za sobom je ostavila komplikovano nasleđe.
Provela je Nemačku i Evropsku uniju kroz brojne krize – dužnička kriza evrozone, migrantska, pandeija – ali dok su neki pozdravljali njen umeren politički stil i racionalno i stabilno rukovodstvo, drugi su joj zamerili na taktikama odugovlačenja i neodlučnosti u pomenutim krizama.
U trenutku dok Nemačka s napetošću iščekuje njenog naslednika, otvorilo se jedno veće pitanje – ko će voditi Evropu nakon odlaska Angele Merkel?
Među mogućim naslednicima evropskog “trona” su svakako budući kancelar Nemačke – favorit iz redova socijaldemokrata Olaf Šolc, Armin Lašet iz Merkeline CDU ili “zelena” Analena Berbok – francuski predsednik Emanuel Makron, italijanski premijer Mario Dragi, a stari kontinent mogli bi usmeriti i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ili predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)