Šef Službe kliničke ge- netike Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, pedijatar i klinički genetičar docent dr Goran Čuturilo za Objektiv navodi da svi oni koji imaju neku od retkih bolesti, kojih je čak 8.000 u svetu, mogu da prime vakcinu protiv kovida-19, u zavisnosti od svoje kliničke slike.
Dr Čuturilo ističe da osobe koje boluju od težih oblika retkih bolesti lošije podnose neželjene efekte vakcina, poput postvakcinalnog povišenja temperature, koje kod nekih retkih bolesti može prouzrokovati pogoršanje.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Deca odgovarajuće dobi i odra- sli koji imaju retke bolesti mogu da prime vakcinu protiv koronavirusa kao i drugi građani. Oni sa lakšom kliničkom slikom ne moraju da se savetuju sa kliničkim genetičarem ili metabologom, dovoljno je da predoče svoju bolest lekaru na vakcinalnom mestu ili da se informišu kod izabranog lekara. Oni sa težom kliničkom slikom trebalo bi svakako da se prethodno posavetuju sa svojim izabranim lekarom, koji će proceniti da li je potrebna i konsultacija sa stručnjakom za retke bolesti. Očekujem da će velika većina obolelih od retkih bolesti zapravo imati koristi od imunizacije u smislu prevencije potencijalno ugrožavajućeg težeg toka kovid bolesti – kaže dr Čuturilo.
TRUDNICE NE ISPAŠTAJU ZBOG EPIDEMIJE
Naš sagovornik navodi da se klinika genetike Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj normalnom režimu rada vratila od kraja prošle godine.
– Broj pacijenata je nešto manji. Da li je u pitanju strah od dolaska lekaru usled epidemiološke situacije ili bolest u porodici, ne možemo da tvrdimo. Svakako, od početka epidemije trudnice nisu ispaštale – ističe dr Čuturilo.
GINEKOLOZI DA INFORMIŠU TRUDNICE O TESTOVIMA
Genetičar Čuturilo navodi da je u poslednje vreme najveći problem što mnogi ginekolozi ne informišu dovoljno trudnice o mogućnostima i ograničenjima genetičkih testova za otkrivanje urođenih bolesti koje primenjuju.
– Mi sada možemo iz krvi trudnice uraditi visokosenzitivan test na Daunov sindrom, ali se često dešava da trudnice misle da je tim testom ispitana cela genetika fetusa, što zapravo nije ni blizu istini. Dakle, adek- vatno genetičko informisanje pre i posle testiranja je neophodno. Danas, inače, postoji obilje genetičkih testova u okviru prenatalne dijagnostike. I ostali testovi su, naravno, mogući ukoliko neko iskaže volju. Njih ne pokriva RFZO – zaključuje naš sagovornik.
Piše: Nikolina Marić
OVU I MNOGE DRUGE PRIČE MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 7. MAJ
Komentari (0)