Nakon 24.000 pređenih kilometara samo tokom prošle godine i preko 50.000 napravljenih fotografija, fotograf Marko Obradović Edge i ekipa okupljena oko “Jungle Tribe” donose svojevrsni foto-putopis u sklopu izložbe “People Of The World” u Galeriji “Progres”, Knez Mihailova 27.
Ona je prodajnog karaktera i sav novac će biti uplaćen u humanitarne svrhe.
Kad planiraš da se naspavaš?
Posle izložbe, ja se nadam. A nadam se uzalud, pošto već prvi sledeći vikend fotografišem DAX J-a u Parizu, a potom slede tri maltene vezana putovanja čije detalje još ne bih otkrivao.
U čemu se sastoji tvoje hodanje po ivici?
Zapravo to nije toliko hod po ivici koliko je odlazak iz krajnosti u krajnost, odnosno do ivice ili granice izdržljivosti kada je reč o, u nedostatku boljeg izraza rečeno, cimanju oko bilo čega kreativnog čega se uhvatim. Dok ne isklešem do kraja tu ideju iz glave, baš onako kako sam je zamislio, nema stajanja.
Kojim foto-aparatom radiš?
Reč je o “Canon 5D mark 4”, i to dva komada, i 12 objektiva, uprkos popularnom verovanju da samo ili najviše koristim tzv. fish eye.
Kako znaš da je osoba koju si kadrirao pogledom tvoj budući model?
Taj klik je u većem broju slučajeva, ukoliko je situacija festivalska ili ulična fotografija, zapravo vrlo intuitivan. U protivnom će taj neki momenat ostati samo pogledom ispraćen i nezabeležen.
U praksi moram da predvidim potencijalno zanimljivu situaciju, što nužno ne znači da model mora biti sam po sebi preterano zanimljiv već samo situacija.
Recimo, ples na festivalu ili deca koja se igraju na ulici su pun pogodak kada se radi o predviđanju momenta.
Postoji li neka fotka za koju ti je baš žao što nisi uspeo da je napraviš?
Žao mi je što ne mogu navesti konkretan primer, ali definitivno svakog dana barem pet puta izgovorim: “Ovo bi bilo super da sam ufotkao”. Tona običnih stvari koje se dešavaju oko nas je potencijalno idealna za fotkanje. Primetim neki momenat i već u sledećem trenutku njega više nema.
Čini se da su ljudi na tvojim fotkama lišeni negativnih emocija, da li si imao neke teške susrete na svom putovanju?
Što se fotografija sa putovanja tiče, ljudi mahom znaju da ih slikam i koje god brige da imaju, za tih nekoliko sekundi one nestanu jer moj stav prilikom snimanja isključivo pozitivan i prijateljski orijentisan.
Ispričaj nam priču koja prati fotku “Legacy”.
Najinteresantniji susret koji ssm imao u Kolumbiji bio je u slanoj pećini tzv. Salt Cathedral of Zipaquirá. Naime 200 metara duboko u rudniku soli nalazi se Rimokatolička crkva, gde sam moru turista skontao, kako on kaže, naslednika loze templarskih vitezova s obeležjima jednog od templarskih krstova. U ovom slučaju simbol je iznedrio vojvoda od Lorejna prilikom opsade Jerusalima.
U kojoj su zemlji najsceničniji predeli a u kojoj ljudi?
To je dosta subjektivna stvar, ali definitivno mi je Nepal ostao u sećanju kao i jedno i drugo. Jordan takođe, bukvalno je mrtva trka.
Kakava je to kafa od jaja u Vijetnamu?
“Cà phê trứng” iliti vijetnamska kafa od jajeta me direktno vraća u detinjstvo po ukusu jer me podseća na momenat kad je keva pravila fil za tortu pa uvek kao što to detinjstvo nalaže svakom detetu, uzmeš i poližeš bukvalno ostatke fila u činiji. Takav je ukus.
Kakve su ti naredne akcije?
Već u narednim nedeljama Pariz, Vijetnam ponovo, Tajland i još nekoliko destinacija koje ne bih još da otkrivam.
I. Vujnović
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)