Drugu sezonu zaredom nijedan klub iz regiona nekadašnje Jugoslavije neće učestvovati u Ligi šampiona, što se dešava tek drugi put od velikih promena u sistemu kvalifikacija 2009. godine. Postavlja se pitanje ukazuje li to na ozbiljan pad ili promenu okolnosti u evropskom fudbalu kojoj je potrebno odgovoriti na pravi način.
“Dinamo je sam sebe ubio, napravio harakiri”, izjavio je nekadašnji golman reprezentacije Jugoslavije Tomislav Ivković u ulozi stručnog konsultanta HRT-a, nakon što je zagrebački klub pretrpeo ispadanje iz plej-ofa kvalifikacija za Ligu šampiona.
Šampion Hrvatske je propustio veliku priliku da se vrati u najjače evropsko takmičenje – u prvom susretu protiv Vikinga na “Maksimiru” su posle deset minuta vodili 2:0 pa samo remizirali 2:2, dok su i u revanšu u Norveškoj poveli 1:0 u desetom minutu.
Na kraju ih je Viking savladao 3:1 i eliminisao, a uz ispadanje slovenačkog Celja u produžecima dvomeča sa Slovanom iz Bratislave (ukupan rezultat 2:3) i raniji krah Crvene zvezde protiv Hapoela Berševe, region nekadašnje Jugoslavije nema nijednog predstavnika u ovosezonskoj Ligi šampiona.
Isti je slučaj bio i prošlog leta – tada je Zvezda ispala u plej-ofu od Pafosa, dok su svi ostali doživeli krah: Rijeka je ispala već u drugom kolu kvalifikacija, Olimpija iz Ljubljane čak u prvom, dok je posle beogradskih crveno-belih najdalje stigla makedonska Škendija (treće kolo).
Da li onda region bivše Jugoslavije postaje nova “crna rupa” evropskog fudbala, sa klubovima koji moraju da se u najboljem slučaju zadovoljavaju nastupima u Ligi Evrope, a sve više i Ligi konferencije? Ili se ipak radi samo o slučajnosti, ishodima nekolicine mečeva koji kreiraju sliku gorom nego što jeste?
Ponovljeni neuspesi iz post-kovid perioda
Dve uzastopne sezone bez “eks-Ju” timova u Ligi šampiona poslednji put su se, slučajno ili ne, dogodile u periodu nakon pandemije koronavirusa.
Bile su to sezone 2020/21 i 2021/22. U prvoj od dve sezone se može reći da se radilo o manjku sreće, jer su se sve runde kvalifikacija osim plej-ofa igrale na jedan meč, kako bi se nadoknadilo vreme izgubljeno prekidom prethodne sezone usled pandemije.
Tako su timovi iz nekadašnjih jugoslovenskih republika redom ispadali minimalnim rezultatima. Zvezdi je Omonija došla glave na Kipru posle penala, Dinamo Zagreb je u Mađarskoj izgubio od Ferencvaroša 2:1, Celje je od Moldea izgubilo 2:1, pa čak i Sarajevo od Dinamo Bresta 2:1 u Belorusiji.
Da su to bili dvomeči, svi ti dueli lako su mogli da izgledaju drugačije sa revanšima, što i pokazuju rezultati Zvezde i Dinama u Ligi Evropi te sezone – šesnaestina finala, odnosno četvrtfinale.
Naredne sezone (2021/22) je Šerif iz Tiraspolja sprečio sigurnog predstavnika bivše države u Ligi šampiona, jer je izbacivanjem Crvene zvezde onemogućio njihov okršaj sa Dinamom u plej-ofu. Na kraju su i Zagrepčani pali pred Moldavcima, koji su bili hit takmičenja te jeseni.
Najstabilnija decenija bivše Juge
Najstabilniji period za timove iz regiona po pitanju plasmana u Ligu šampiona dogodilo se tokom šest sezona od 2014. do 2020. godine, kada je u svakoj sezoni bar jedan tim igrao grupnu fazu.
Počelo je s Mariborom, nastavio je Dinamo naredne dve godine, slovenački tim se vratio 2017, da bi se 2018. priključila i Crvena zvezda. Godinu kasnije u grupnoj fazi su igrali i Zvezda i Dinamo.
Kada se pogleda period od 2010. do 2020. godine, bivša Jugoslavija je imala svog predstavnika u devet od deset sezona.
To su 2010. bili Partizan i 2011. i 2012. Dinamo iz Zagreba. Izuzetak je bila samo sezona 2013/14, kada je Zvezda bila izbačena iz evropskih takmičenja, a Partizan dobijenu šansu nije iskoristio (ispadanje od Ludogoreca).
Promena sistema kvalifikacija značajno pomogla region
Nimalo slučajno, ovi uspesi bili su u velikoj meri i plod promena u sistemu kvalifikacija koji je stupio na snagu u sezoni 2009/10.
Tada su timovi razdvojeni po tome da li su šampioni svojih država ili ne, pa ekipe iz regiona više nisu mogle da igraju protiv timova iz najjačih evropskih liga (osim u slučaju da imaju dva predstavnika u kvalifikacijama, što se povremeno dešavalo i Hrvatskoj i Srbiji).
Jasan pokazatelj efekata promena koje je predvodio tadašnji predsednik Uefe Mišel Platini je činjenica da je od početka 21. veka do uvođenja novog sistema kvalifikacija “eks-Ju” samo jednom imala predstavnika u Ligi šampiona. Bio je to Partizan u sezoni 2003/04.
Ipak, najveću žal koju navijači ovdašnjih klubova osećaju kada ne uspeju da se plasiraju u Ligu šampiona ogleda se u tome ko im danas stoji na putu ka elitnom takmičenju.
Najviše boli kada više ne ispadaš od najboljih
Nekada su timovi iz regiona ispadali od Milana, PSV-a, Rendžersa (kao Crvena zvezda), Arsenala, Verdera, Šahtjora (poput Dinamo Zagreba) ili Bajerna (kao Partizan).
I tada je bilo kikseva, poput Partizanove Artmedije 2005, ili Hajdukovih krahova protiv Šelburna i Debrecena 2004. i 2005.
Ali kada se, kao nakon promena sistema kvalifikacija, na putu ispreče timovi poput Hapoela Berševe, Vikinga, Pafosa, Ludogoreca ili Omonije, onda i neigranje u Ligi šampiona više boli, jer dolaze iz zemalja koje ne pripadaju “kremu” evropskog fudbala.
Realnost je da su klubovi iz bivše Jugoslavije od promena kvalifikacija 2009. godine imali 14 učešća u Ligi šampiona (Dinamo sedam, Zvezda četiri, Maribor dva, Partizan jedno), što je više nego zemlje Skandinavije – ukupno 12 učešća u istom periodu za Švedsku, Dansku i Norvešku.
To je više i od zemalja uže centralne Evrope, jer su Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska zajedno imale 11 učešća u Ligi šampiona od sezone 2009/10. Slika bi bila daleko drugačija ako bi se uračunale značajno bogatije Švajcarska i Austrija.
“Mrvice” se dele na sve veću konkurenciju
Zato, druga uzastopna sezona u kojoj se himna Lige šampiona neće čuti nigde od Vardara do Triglava ne ukazuje da je region bivše Jugoslavije nekakva “crna rupa”.
Ono je više pokazatelj da su “mrvice” koje su najjače lige Evrope ostavile ostatku kontinenta počele da se dele na sve veći broj klubova i zemalja “gladnih” elitnog takmičenja.
Tako ovdašnji klubovi moraju da zaziru ne samo od uvek dobro organizovanih sistema centralne Evrope ili Skandinavije, već i od sve bogatijih i ambicioznijih delova istočnih delova kontinenta, onih koji dobrano “kače” Aziju. U nekom budućem periodu, to će proširiti povratak ruskih klubova.
Jedan od problema koji region ipak može da rešava sam nalazi se kod kuće – u kvalitetu i konkurentnosti domaćih šampionata.
Kada već novca nema koliko ga je u drugim delovima Evrope, klubovi iz bivše Jugoslavije moraće da traže prednost u onome što im je preostalo: boljoj organizaciji, stabilnijim sistemima i konkurentnijim ligama.
To, naravno, nije garancija uspeha. Ali bi konkurentnije domaće lige i stabilniji klubovi mogli da budu najrealniji put da se državni prvaci češće vrate u Ligu šampiona, a ostali klubovi zadrže korak sa sve većom konkurencijom u drugim Uefinim takmičenjima.
Komentari (0)