Na više lokacija u našoj zemlji, uglavnom u šoping-molovima, s provizijom od 5,25 odsto, može se na kriptomatu podići novac od prodatog bitkoina. Isto toliko košta i kupovina ove valute, pa ko želi da trguje popularnom virtuelnom monetom, neće baš proći jeftino. Uz to, rizik da se sve posle vrtoglavog uzleta može srušiti nije mali. Ali, kao što su nas devedesetih godina sludeli Jezda i Dafina, tako je ovih dana euforija s bitkoinima zahvatila ceo svet i, naravno, nije zaobišla ni Srbiju. Najpopularnija kriptovaluta, koju niko nije uzeo u ruke, okreće se na virtuelnim berzama i dostigla je vrtoglavih 40.000 dolara, a sve češće se čuje da može da naraste i do neverovatnih pola miliona, pa čak i da premaši milion dolara!
Svet piše ekonomsku ISTORIJU: Bitkoin dostigao najveću VREDNOST svih vremena!
Nije zakonsko sredstvo plaćanja
Narodna banka Srbije i dalje ostaje pri svom stavu od pre sedam godina, bez obzira na Zakon o digitalnoj imovini, koji smo nedavno doneli, da bitkoin nije valuta za štednju i da, bez obzira na to što je za njim tako velika pomama u celom svetu, ne može da garantuje da će se ulaganje isplatiti.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Građani prilikom ulaganja sredstava u kupovinu bitkoina ili njegovog korišćenja treba da budu oprezni i svesni da to čine na sopstvenu odgovornost i da samostalno snose finansijske rizike koji iz toga proističu. Narodna banka Srbije je nekoliko puta ukazala na to da bitkoin i druge virtuelne valute nisu zakonsko sredstvo plaćanja i da ni centralna banka, niti drugi organi javne uprave ne garantuju za njih. Zakon koji je usvojen nema za cilj promovisanje ulaganja u virtuelne valute, već isključivo uređenje oblasti koja je znatno šira od virtuelnih valuta i koja do sada nije bila pravno uređena, a sve to radi uspostavljanja pravne predvidivosti i sigurnosti – navode u NBS za štampano izdanje Objektiva.
Narodna banka Srbije napominje da je vrednost bitkoina i drugih virtuelnih valuta veoma promenjiva, te da, bez obzira na trenutni veliki porast vrednosti bitkoina, kretanje njegove vrednosti nije moguće predvideti, tako da u nekom trenutku tako velike oscilacije u njegovoj vrednosti mogu da prouzrokuju i velike finansijske gubitke našim građanima.
Rizična investicije
Ulaganje u bitkoin, kako navode u NBS, pre predstavlja vrstu investicije nego štednje. Građani bi trebalo da budu svesni da svaka investicija može dovesti do dobitaka, ali i do gubitaka. Gde će neko uložiti svoj novac, zavisi pre svega od ličnih preferencija, sklonosti ka riziku i ciljeva pojedinaca.
– Posebno treba imati u vidu da ulaganje u bitkoin i druge virtuelne valute koje ne izdaje centralna banka i za čiju vrednost ona ne garantuje predstavlja rizik i može dovesti do finansijskog gubitka, a svako ko ulaže u ove kriptomonete ili obavlja bilo koje druge aktivnosti s njima to čini na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi rizik od gubitka – ističu u NBS.
Pejpal glavni krivac
– Bitkoin se sve više prepoznaje kao alternativa zlatu. Deluje da su institucionalni investitori, pored zlata, prepoznali bitkoin kao jedan od najprimamljivijih oblika imovine, hiperotpornog na potencijalne inflatorne udare. Razlog leži u činjenici da se ova valuta pojavljuje sa ograničenom maksimalnom količinom. Da se njegov aktuelni volumen ne može menjati trenutnim autonomnim odlukama bilo kog nacionalnog ili nadnacionalnog monetarnog autoriteta. Pored limitirane ponude, karakteristične za oba imovinska kvaliteta, bitkoin je daleko mobilniji, ne izaziva visoke troškove držanja i obezbeđenja, može se upotrebiti za kupovinu sve većeg broja roba i usluga, i što je najvažnije, sve lakše se pretvara u keš – naglašava za naš list Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
– Pojačani interes investitora bitkoin duguje „Pejpalu”, koji je ponudio mogućnost da se kupuju, prodaju i čuvaju kriptovalute. Suvišan je svaki komentar ako se ima u vidu da podrška dolazi od finansijske kompanije koja ima 346 miliona aktivnih računa – ističe Živanović.
Pandemija ojačava bitkoin
Uticaj je, kako kaže Živanović, sve izvesniji. Evropska centralna banka i Federalne rezerve će i ubuduće voditi politiku jeftinog novca i u skladu s tim reperne kamatne stope zadržavati na jako niskom nivou.
– Sve to će njihove valute učiniti manje konkurentnim za investitore u odnosu na zlato i bitkoin. Uspon bitkoina mogu sprečiti jedino međunarodne berze, ukoliko iz nekih razloga krenu da ga „rehipotekiraju”, odnosno da obaraju njegovu popularnost. Činjenica je da je on kao sintetička kriptovaluta, uz sve pozitivno nasleđe kvantitativne hiperstabilnosti, nedovoljno kolateralizovan. To u određenom trenutku može umanjiti tražnju za njim i stvoriti nejasne i nenadane rizike, što bi ga u potpunosti moglo skinuti sa trona, izazivajući njegov mnogo brži pad u odnosu na aktuelni rast vrednosti – naglašava Živanović.
Mi, svakako, kako kaže Živanović ne posedujemo ni deo dubine koju ima bitkoin, ali ova kriptovaluta postaje sve pristupačnija investitorima na malo i običnim ljudima, pa se u marginalnim veličinama pojavio i kod nas. I što je najvažnije, epidemija koronavirusa je dala vetar u leđa bitkoinu i on će održati svoju popularnost dok vakcina ne odradi svoj posao, odnosno, dok ekonomija, posustala usled pandemije, ne počne da se oporavlja.
Ove i mnoge druge zanimljive teme pročitajte u štampanom izdanju lista Objektiv.
Piše: Slavica Moravčević
Komentari (0)