Meri Šeli je jedna od najznačajnijih spisateljica u istoriji, stvorila je horor kao moderan žanr i pomerila granice književnosti, proglašena je majkom naučne fantastike. Međutim, malo ljudi zna o njenom neobičnom životu, ali i o tome kako je za jedno veče napisala “Frankenštajna”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Šeli je bila izuzetna spisateljica, ali i nekonvencionalna žena svoga vremena. Mnogi smatraju da je bila mnogo ispred svoga vremena. Borila se protiv organičenog društva koje ju je okruživalo i sve svoje more pretočila u “Frankenštajna”.
Neobično detinjstvo
Rođena je 1797. godine, bila je jedino dete čuvene književnice i feminističke ikone Meri Vulstonkraft i književnika Vilijama Godvina. Imala je komplikovano detinjstvo, majka joj je rano umrla. Meri je odrasla uz oca i maćehu koju je mrzela. Jedina prednost je to što je bukvalno odrasla u očevoj izdavačkoj kući. Počela je da piše čim je naučila kako i prvu pesmu je objavila sa 10 godina.
Otac je primetio njen potencijal i zahtevao je da se Meri obrazuje kod kuće, iako devojčice tada obično nisu išle u školu.
Persi Šeli i ljubav njenog života
Meri je mnogima poznata po svojoj neobičnoj ljubavnoj vezi sa slavnim pesnikom Persijem Šelijem. Upoznali su se kada je ona imala 16 godina, tada je bio oženjen. Započeli su tajnu ljubavnu vezu, dok su se porodice protivile. Tajno su se viđali na grobu njene majke. Dugo su živeli u Francuskoj na ivici egzistencije.
Međutim, tek kasnije je otkriveno da je par verovao u slobodnu ljubav, a da ih je naviše povezivala njihova kreativnost. Pričalo je da je Persi imao aferu sa legendarnim pesnikom Lordom Bajronom.
Frankenštajn
Godine 1816. Meri i Persi otputovali su u Ženevu, imali su u planu da leto provedu sa Lordom Bajronom. Tog leta su se Persi, Bajron, pisac Vilijem Polidori i Meri kladili u to ko može da napiše strašniju priču.
Zadatak je bio da napišu kratku priču tokom jedne večeri i da ih čitaju na glas. Meri je insistirala da učestvuje, što je Šeliju i Bajronu bio smešno, ali su je pustili. Mislili su da je previše nežna da bi napisala nešto dovoljno strašno. Međutim, upravo njih dvojica su izašli kao gubitnici te večeri, njihove priče su potpuno zaboravljene. Polidori je napisao svog čuvenog “Vampira”.
Međutim, pravo iznenađenje je bila Meri, ona je te večeri napisala priču iz koje se kasnije razvio “Frankenštajn ili moderni Prometej”. Nakon povratka u Englesku Meri je nastavila da radi na knjizi. Izdala ga je 1818. godine, ali se nije potpisala. Persi Šeli je napisao predgovor. Njeno ime se našlo na knjizi tek 1823. godine, a tek 1831. je knjiga stekla svetsku popularnost. Svet je ostao zapanjen činjenicom da jedna tinejdžerka napisala takav roman.
Bizaran ritual
Sva deca koja su Persi i Meri imali su umrla, a ona je zapala u tešku depresiju. Utehu je pronalazila u pisanju. Međutim, tragični događaji su se samo nizali. Dana 8. jula 1822. godine se Persi udavio u zalivu tokom iznandne oluje.
Meri nije prisustvovala sahrani, to je tada bio običaj. Međutim postojale su glasine da je Lord Bajron pre smrti izvadio Persijevo srceo i dao ga Meri. Ona ga je sve do svoje smrti, tri decenije kasnije, uvek nosila sa sobom.
N.T.
Komentari (0)