Autodestruktivno ponašanje je sveprisutno u našoj svakodnevici, samo je pitanje jesmo li toga svesni.
Sitne navike nam škode, truju um, vode u greške i čine sopstvenim neprijateljem.
Sve slabiji izgledi za osamostaljivanje mladih čine ih najpodložnijim ovom tipu ponašanja.
Autodestruktivna osoba se prepoznaje po manjku samopouzdanja, depresiji, negativnom razmišljanju, opštom nezadovoljstvu, strahu od neuspeha, i najopasnijem faktoru – odbijanju pomoći.
Ovaj oblik samokažnjavanja u svom najekstremnijem obliku može dovesti i do fizičkog samopovređivanja.
Često se pogrešno tumači kao egocentričnost ili traženje pažnje, dok je istina da autodestruktivna osoba nije u stanju da obavlja svakodnevne aktivnosti bez napora.
Veliki broj ljudi ostaje zarobljen u ovom začaranom krugu jer bez vere u sebe samo sabotira svaki pokušaj izvlačenja.
Primoravanja osoba na promenu je kardinalna greška u pristupu.
Ključ uspeha ogleda se u prihvatanju osobe i pokazivanju ljubavi.
Cilj je da osete kako nisu sami i da bez straha od osude pričaju o svojim problemima.
Ukoliko autodestruktivna osoba poželi da potraži stručnu pomoć, rezultati neće izostati.
Samo ponavljamo, ta odluka mora biti njihova a nikako nametnuta.
Komentari (0)