Vera Matović, jedna od najcenjenijih pevačica narodne muzike, uspela je svojim radom da obezbedi sebi lagodan život.
Ona živi na Dedinju u vili za koju se priča da vredi 3,8 miliona evra, a da bi stekla bogatstvo morala je svašta da radi tokom karijere duge nekoliko decenija.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Vera je u svojoj ispovesti otkrila da je njena generacija morala pošteno da se namuči da bi zaradila, a podelila je i bolno iskustvo koje su imali ona i njen kolega Era Ojdanić kada su im oboma preminuli očevi.
Odmah je bacio oko: Knele je od Suzane Mančić želeo samo JEDNU STVAR, koju je na kraju i dobio
“Meni je majka umrla u četvrtak, a ja sam u ponedeljak otišla da pevam. Ona je za to vreme bila u kapeli dok smo čekali da je sahranimo. Otac mi je umro 18, otprilike kad je i Erin otac preminuo. I zajedno nas dvoje idemo 2000. da pevamo ispraćaj čoveku, a očevi nam leže u kapelama”, ispričala je pevačica za Srpski Telegraf i dodala:
“To je bilo strašan osećaj. Oboje dođemo u crnini, i ja ga pitam: ‘Eki, kako da uđemo u crnini, čovek ispraća sina u armiju’. I on kaže kako se nije setio da je u crnini. ‘Imam’, kaže, ‘u kolima teksas jakne’. Onda zajedno uđemo sa teksas jaknama unutra u dvorište sa osmehom na licu. Mi smo bili toliki profesionalci da se na našim licima nije videla tuga koju smo nosili u srcu. Neke kolege su lagale da im je otac preminuo, a otišle na drugu tezgu da pevaju”.
Matovićeva važi za jednu od najvećih zvezda narodne muzike osamdesetih godina, a iako je za nekoliko decenija karijere uspela mnogo da zaradi, sada kaže da je taj novac krvavo stečen.
“Naše pare su zaista krvavo zarađene. Ja sam odlive dobijala. Jednom prilikom na Pantelijevdan, jedne godine u Takovu kod Milanovca. Naježim se sva kad se toga setim i sada. Prođe me jeza i žmarci. Tu je bio podignut šator, nema krila. Promaja duva na sve strane. Pevala sam, a na meni je bila kratka suknjica i krv mi je šikljala niz noge. Siđem sa scene, izađem. Rekla sam doktoru odakle dolazim. On mi kaže da hitno idem kući. Nisam to uradila da ne propadne moj gazda. Obučem suknju maksi i ponovo se tamo vratim. Dolazim posle dva i po, tri sata, a oni svi čekaju mene. To je bukvalno krvavo zarađen novac. Narod treba ovo da zna, da ne misli da smo mi zaradili roleks, slike ili tašne ko zna kako, mi smo to zaradili od tog naroda ispod šatre. Oni su želeli nas, niko njima nije zavukao ruku u džep. Mogla sam tad da platim glavom, da umrem, ali sam htela da gazdu ispoštujem”, završava Vera.
Suze ne mogu sadražti. Daj ne lupetaj molim te.