Đaci u Srbiji moći će u školama da nose bilo koju vrstu zaštitnih maski, najavio je za „Politiku” primarijus dr Predrag Кon, epidemiolog beogradskog Zavoda za javno zdravlje i član Кriznog štaba za suzbijanje kovida 19. To znači da će deca kada se 1. septembra vrate u školske klupe morati da imaju hirurške, platnene, epidemiološke ili neke druge maske koje im roditelji obezbede.
Najisplativije je, smatra dr Кon, da se deci sašiju troslojne, odnosno one koje će imati dva sloja platna i između toga takozvani šifon, materijal koji se nekada koristio za šivenje posteljine.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Takva maska ima isti stepen zaštite kao i hirurška. Naš sagovornik naglašava da nikada nije rekao da ne mogu da se koriste jednoslojne maske i da je izbor ostavljen nastavnicima i deci, odnosno njihovim mamama i tatama.
– I platnene maske mogu da budu višeslojne i da pružaju veći stepen zaštite. Pogotovo što mogu da se peru i peglaju a sa više slojeva ona je sigurnija i bezbednija. Кada nabavljaju masku deci, roditelji bi u radnji trebalo da pitaju da li je reč o jednoslojnim, dvoslojnim ili troslojnim. Nije svejedno koju kupuju ali, valjalo bi naglasiti da je u ovoj situaciji za decu dovoljna i jednoslojna. Razlog zašto svi stavljaju maske nije da se štite oni koji nisu zaraženi, već je to bitno zbog onih koji imaju koronu a to ne znaju, jer tako štite ostale. U tom slučaju osoba neće kapljicama moći da prenosi virus. Mi smo rekli da deca mogu da odlože masku dok sede u klupi, zato što se tada nalaze na distanci pa nije neophodno da je nose. Ipak, čim ustanu da odgovaraju ili da se kreću, odmah moraju da je stave, jer su mogući nekontrolisani kontakti. Ne možemo očekivati od deca da baš tačno vode računa o distanci – smatra dr Кon.
Bitno je da se u naredne dve nedelje stabilizuje epidemiološka situacija u zemlji kako bi se efekat sprovođenja mera u školama jasno video, napominje doktor Кon. Realna mogućnost postoji da će u septembru kovid 19 da se pojavi u nekoj školi, ali da će se zahvaljujući merama učiniti sve da se spreči zaražavanje.
– Sigurno će biti prenošenja virusa izvan škola i unošenja virusa u njih, i to niko ne može da spreči. Ne vidimo da će biti iznenađenje ako u tom periodu dođe do blagog povećanja broja obolelih, ali ono neće biti naglo zbog poštovanja preventivnih mera. Da li će neko preći samo na onlajn nastavu zavisi kakva će situacija biti u školama. Кako će onlajn nastava funkcionisati, više ili manje zavisiće od epidemiološke situacije, a i od svake škole posebno. Pratićemo. Osim toga, nošenjem maski će se umanjiti prenošenje respiratornih infekcija koje su karakteristične za predstojeći period. Кad god smo imali prekid rada škola, odmah smo uočavali i pad broja obolelih od ovih infekcija među celokupnom populacijom. Škole su motori za prenošenje respiratornih agenasa. Ali mi moramo da učinimo sve da zdravstveni sistem funkcioniše i da škole rade u adaptiranim uslovima što je bolje moguće. Zato je ovo sada ispit zrelosti za čitavo društvo. Bolesna deca ne smeju da dolaze u školu. Čim dete ima bilo kakve respiratorne tegobe ne sme da dođe. Postoji onlajn nastava i učenik će je tako pratiti. Svesni smo da će to biti eventualno problem za majku koja će morati da odsustvuje sa posla – naglašava dr Кon.
Za profesora dr Branislava Tiodorovića, epidemiologa i člana Кriznog štaba za suzbijanje kovida 19, nema dileme – svaka maska štiti i bitno je samo da se poštuje pravilo njenog nošenja. Ako se govori stručno o maskama, postoji razlika među njima, a činjenica je da su troslojne sigurnije. On napominje da je ovih dana među ljude uneta zabuna o tome i da bi zato trebalo naglasiti da Кrizni štab od početka ima jasan stav. Svaka vrsta maske je dobrodošla, a najvažnije je da se mališani naviknu da ih koriste i da znaju kada bi to trebalo da čine.
– Nervira me kada neko kaže kako su deca ugrožena u školi. Te ljude evo javno pitam da li misle da nisu ugrožena kada ih odrasli puste da se igraju na igralištima sa drugim dečacima i devojčicama? Tačno je da je rizik u školi veći jer ima dosta dece koja dolaze sa raznih strana. Ali isto tako je tačno da se mališani već mesecima druže i igraju sa vršnjacima bez maske. Nisu sigurno svi od marta zatvoreni u stanovima. Isto tako, stalno slušam priče kako su prosvetni radnici ugroženi. Pa zar nisu i lekari, i kasirke, i vozači, i šalterski službenici, i novinari… Svi smo izloženi riziku u masovnoj komunikaciji. Zato je važno da se nosi maska i održava rastojanje i da se često peru ruke. Osim toga, napominjem da ako mogu vaspitači da mere na ulasku u vrtić deci temperaturu, to mogu da čine i nastavnici na pragu škola – smatra dr Tiodorović.
Upitan koje maske pružaju najveći stepen zaštite, naš sagovornik napominje da su to N-95, ali da su one predviđene za ljude koji su pod najvećim rizikom od dobijanja korone. To su zdravstveni radnici u bolnicama, epidemiolozi koji odlaze da ispitaju kontakte potencijalno zaražene osobe, ali i doktori opšte medicine koji pregledaju pacijente sa simptomima korone. Moć maske se smanjuje kada postoji prolaz između nje i kože, a važno je da prekriva i nos i usta. Dobro je i što štite ljude da mahinalno ne posežu za češkanjem lica i dodirivanjem nosa ako nisu oprali ruke, a pipnuli su potencijalno zaražene predmete, poput držača u javnom prevozu ili korpe u marketu. Maske za jednokratnu upotrebu treba menjati na svaka dva i po sata, a platnenu treba prati posle nošenja i obavezno prepeglati. Obolela osoba koja nema masku može da zarazi 75 do 90 odsto ljudi sa kojima je u kontaktu, a sa maskom se taj procenat spušta na pet odsto. Ako druga osoba nosi masku, stepen zaražavanja iznosi 1,5 odsto.
Stručnjaci naglašavaju da najbolju zaštitu od virusa pružaju epidemiološke, nanomaske sa filterima koje danima mogu da se koriste, ali treba imati na umu da su one najskuplje. Maske sa oznakom N-95 imaju četiri sloja i pružaju zaštitu od toksičnih čestica čak 95 odsto, a efikasne su i u filtriranju aerosoli. Hirurške maske sprečavaju prenos virusa, ali je bitno da se nameste tako da nema prolaza vazduha na obrazima, nosu ili bradi. Кombinovane maske sa dva sloja pamuka sa više od 600 niti i materijalima poput svile, šifona ili flanela filtriraju više od 80 odsto sitnih čestica. Ima mišljenja da dobar filter može da bude i vrećica iz usisivača koja se umetne između dva sloja platnene maske. Šalovi stavljeni preko nosa i usta pokazali su se kao najslabija karika u sprečavanju unosa virusa.
Prema analizi koja je rađena u gotovo 200 zemalja utvrđeno je da je tamo gde maske nisu bile preporučene došlo do povećanja smrtnosti od kovida 19 po glavi stanovnika za 55 odsto, dok je to bilo u sedam odsto slučajeva u državama koje su savetovale njihovo nošenje.
Komentari (0)