Rašel Robertson provela je godinu dana na Antarktiku kao vođa jedne ekspedicije.
Celog života priželjkivala je jednu ovakvu misiju i prošlog jula, želja joj se ispunila. Samo…nije baš očekivala da će se vratiti u ovakav svet.
Rašel je na Antarktiku bila u još većoj izolaciji, potpuno odsečena od sveta i nije znala šta se dešava. Po povratku u civilizaciju, prvo je bila nekoliko dana u šoku jer nije mogla da veruje šta se sve izdešavalo, iako je naučnica i nekako je poslednjih godina slutila da bi neki masovni problem sa virusima mogao da parališe planetu.
Prijatelji i kolege dobro su je pripremile za povratak u civilizaciju, pa je proces adaptacije protekao daleko bolje. Rašel je u blogu na internetu priznala koje tri stvari su je spasile i fizički i psihički kada je ušla u “korona” svet:
1. SOCIJALNA DISTANCA
“Tamo na Antarktiku bilo nas je premalo da bismo se družili. Zbog ogromne i teške odeće koju smo nosili, nije bilo telesnih kontakata, tipa zagrljaji, poljupci, pa i rukovanje. Zato mi ovdašnje nove navike nimalo teško nisu pale.
2. SLOBODA IZBORA
“Ljudi širom sveta vidim da su se mnogo žalili na život unutar četiri zida i karantin. Niko od njih ne može da zamisli šta zaista znači karantin. Ovi karantini u našem svetu nisu karantini u pravom smislu reči. Imate slobodu da radite šta želite u kući – da kuvate novo jelo, spavate kad želite, birate koji ćete film, pa čak i da ceo dan sedite na terasi. O odlasku u prodavnicu da ne pričam. Toliko sam ga se uželela da sa zadovoljstvom sada idem po tri puta dnevno, a maska mi nimalo ne smeta”.
3. FOKUS
“Dok sam bila na Antarktiku, napisala sam dve knjige. Izoštrila sam svoja čula, upoznala najdublje delove sebe i navikla se da se osluškujem. U “korona” svetu, velika je prednost slušati svoje telo, signale koje ono daje. Znam da su mnogi ljudi spasili svoje živote slušajući organizam u vreme epidemije”.
Ova porodica konobarima ostavlja bakšiš od 50.000 dinara: Iza njihovog gesta krije se PRETUŽNA PRIČA
Komentari (0)