Srpski fudbalski trener Marko Nikolić govorio je na Adria Football Forumu u Beogradu, gde se osvrnuo na svoj rad u AEK-u, osvojenu titulu u Grčkoj, trenerske početke, kao i na brojne aktuelne teme iz modernog fudbala.
Govoreći o osvajanju šampionskog pehara u prvoj sezoni na klupi grčkog kluba i potencijalnom pritisku koji to nosi, Nikolić je istakao:
“Nije mi prvi put da navijači imaju velika očekivanja. Kako napreduješ i praviš dobre rezulte, očekivanja rastu. I navijača i medija, pa i samog sebe. Ali kako to da zaustaviš, da namerno ne budeš prvi u prvoj sezoni, nego da čekaš drugu? Naravno da ćeš da iskoristiš šansu ako se ukaže. Mi u AEK-u smo, po budžetu, vrednosti ekipe i uloženom u prelaznom roku i dalje četvrti u Grčkoj. Ako to gledamo, onda jeste titula prerano stigla, ali često realnost nije činjenica na koju se obaziremo, što bi rekao jedan moj prijatelj. Evo, imamo uskoro utakmicu sa Real Madridom koji je mnogo skuplji tim od nas, ali naravno da ćemo izaći da se potučemo sa njima i probamo da pobedimo”.
Prisećajući se dolaska u Atinu i razgovora sa tadašnjim kapitenom Domagojem Vidom, srpski stručnjak je naglasio važnost iskrenog odnosa sa igračima:
“Došao sam u novi klub i sačekao me je kapiten kog karakteriše borbeni mentalitet. Posle priprema mi je bilo jasno da neka druga dva mlađa, brža, jača i prosto bolja igrača moraju da imaju prednost. Iz respekta prema igraču sam ga pozvao na razgovor i direktno mu saopštio da mi je potreban kao lider drugačijeg tipa, ne toliko na terenu koliko u svlačionici. Na njemu je da prihvati ili ne tu ulogu. Naišao sam na pozitivan odgovor jer je reč o superkvalitetnoj osobi, kao što sam i imao informacije od nekih njegovih ranijih saigrača. Rekao mi je da mnogo ceni to što sam mu rekao na takav način i da poštuje iskren odnos. To je bio naš početak, imao je ulogu „back up“ igrača, sa dvadesetak utakmica, a tako ju je dobro odradio da sam smatrao da zaslužuje novi ugovor iako je imao 36 godina”.
Osvrćući se na sopstvene trenerske korake i ljude koji su uticali na njegov razvoj, Nikolić je poručio:
“Ko je prošao školu kod Ranka Stojića u Radu, može da vodi klubove na najvišem nivou. Tu nema greške… Sve je to proces. Početna pozicija, ako ćemo objektivno nije bila nula nego -100. Kroz pomoć raznih ljudi, od Ranka Stojića preko Radomira Antića, došao sam tu gde jesam sada. Nadam se da to nije krajnja tačka, već da ima još mesta za napredak”.
Govoreći o trenerskoj filozofiji, naglasio je da se uvek mora težiti pobedi:
“Nisam pristalica trenera koji se adaptiraju na sve, niti mogu da oprostim onima koji kažu da ih ne zanima rezultat. Svako od nas mora uvek da teži pobedi, ne samo u fudbalu, nego i kada igra karte. Trenerski posao bi trebalo da bude da izvučeš najbolje iz svakog igrača. Nije to sve prosto, posebno ne uklopiti u kolektiv koji daje rezultat. Često se u fudbalu priča o lepoti, ali lepota je u oku posmatrača. Nije meni lepo isto što i nekome drugom i često smo počeli da preterujemo. I tu je odgovor balans.
Poseban akcenat stavio je na odnos sa igračima i saradnicima:
“Kao što kažu naši veliki košarkaški treneri: To njegovo veličanstvo igrač. I mi to ne smemo da zaboravimo. Ja svaki trening, svako poluvreme i utakmicu završavam sa obraćanjem igračima: „Ima li pitanja, sugestija“. Ako se neko javi to mi izaziva zadovoljstvo jer znači da su involvirani, da su posvećeni. Zato stalno provociram sugestiju, to radim i sa saradnicima. Hoću sukob mišljenja, hoću da me ubediš u to što misliš ili ću ja tebe da osporim, kako god, bitna je razmena mišljenja”.
Komentarišući sudije i primenu novih tehnologija u fudbalu, Nikolić je izneo jasan stav:
“Ja generalno imam odličnu komunikaciju sa sudijama. Imam poštovanje prema njima, jer to je dvosmerna ulica. Što je sudija većeg nivoa, komunikacija je lakša. To je moje iskustvo. Onaj sudija koji nije siguran, on ulazi iz greške u grešku. Poznato je da nisam ljubitelj ovih novih tehnologija. Mi svi živimo za jedan momenat, za tu vrhunsku emociju kada se postiže gol. A, došli smo dotle da se taj trenutak izgubio. Radi se provera i čeka nekoliko minuta, pa onda kao: jeeej, gol je. Ne sviđa mi se i što se povećao broj penala. Drugo, jako je neprijatno za sudiju da ga neko iz kancelarije zove i onda on ide da proverava nešto za šta misli da nije bilo i onda mu ceo stadion zviždi. Ne bih voleo da se sudija pretvori u svirača faulova na sredini terena. On bi trebalo da ostane onaj koji donosi glavne odluke, a ne neko ko nije na terenu. Ali, jako mi se sviđa tehnologija na gol-liniji, koja signalizira da li je lopta prešla liniju ili nije”.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)