Među bezbrojnim savetima za negu sobnog bilja, poslednjih meseci posebnu pažnju privlači trik sa limunom, za koji mnogi tvrde da orhideji, jednoj od najosetljivijih i najzahtevnijih sobnih biljaka, može da udahne novi život. Da li iza ove preporuke stoji nešto od nauke o zemljištu, ili je reč o još jednom internet mitu, pokušali smo da razjasnimo.
Šta limun sadrži i zašto bi uopšte mogao da pomogne biljkama
Kora limuna, prema dostupnim analizama sastava, sadrži kalijum, fosfor, manje količine azota, organske kiseline i etarska ulja, među kojima je najzastupljeniji limonen. Reč je o hranljivim materijama koje biljkama mogu koristiti, ali i o supstancama koje blago zakišeljavaju zemljište kada se razgrađuju. Upravo to je razlog zašto se limunova kora tradicionalno preporučuje kao dodatak zemljištu za biljke koje vole blago kiselu sredinu – poput citrusa u saksiji, hortenzija, azaleja, kamelija, jagoda i borovnica.
Orhideje, iako nisu uvek eksplicitno na tom spisku, takođe najbolje uspevaju u supstratu koji je blago kiseo, obično u rasponu pH vrednosti od 5,5 do 6,5, što je slično potrebama pomenutih biljaka. To je verovatno i osnova na kojoj je nastala popularna preporuka da limun može da bude koristan i orhidejama.
Kako se trik zapravo izvodi
Prema uputstvima koja kruže među kućnim baštovanima, postoji nekoliko načina da se limun iskoristi za negu orhideje:
Rendana ili sitno iseckana kora – kora limuna se izrenda ili veoma sitno iseca, a zatim se u tankom sloju rasporedi po površini zemlje, nekoliko centimetara udaljeno od korena biljke. Vremenom se organska materija razlaže, a mikroorganizmi u supstratu postepeno oslobađaju hranljive materije.
Macerat od kore u vodi – kora se potopi u vodu na dva do tri dana, zatim se procedi i razblaži, nakon čega se povremeno koristi za zalivanje.
Zakopani komadići kore – manji komadići kore mogu se blago ukopati na dubinu od jednog do dva centimetra, ali isključivo u većim saksijama sa dobrom drenažom, kako ne bi došlo do zadržavanja vlage i truljenja korena.
Dodatna korist – manje štetočina
Miris citrusa i limonen mogu učiniti supstrat manje privlačnim pojedinim insektima, uključujući mrave i lisne vaši, koje često napadaju sobno bilje. Ipak, važno je naglasiti da limun nije nikakav čudotvorni insekticid – on može doprineti stvaranju nešto manje povoljnog okruženja za pojedine štetočine, ali neće rešiti ozbiljniju infestaciju ukoliko do nje dođe.
Zašto stručnjaci savetuju oprez
Iako recept zvuči jednostavno i bezopasno, ključna reč koju stručnjaci za baštovanstvo ističu jeste – umerenost. Sirovi komadi limuna ili njegove pulpe, ukoliko se ostave direktno u zemlji, mogu da počnu da trule i privuku plesan ili sitne mušice, posebno u vlažnom i toplom okruženju kakvo orhideje inače vole. Zbog toga se preporučuje da se koristi isključivo kora, u malim, kontrolisanim količinama, i to samo u saksijama sa izraženom drenažom.
Takođe, orhideje su generalno osetljive biljke kada je reč o sastavu supstrata – gaje se u posebnoj, rastresitoj mešavini na bazi kore i mahovine, a ne u klasičnoj zemlji, što znači da svaki dodatak, uključujući i limun, treba uvoditi postepeno i u malim dozama kako ne bi poremetio ravnotežu pH vrednosti i vlage.
Koristan dodatak, ali ne čudo
Trik sa limunom za orhideje pre svega treba posmatrati kao blagi, prirodni dodatak nezi, a ne kao zamenu za osnovne uslove koje ova biljka zahteva – dovoljno indirektne svetlosti, umereno zalivanje, dobru drenažu i temperaturu između 16 i 24 stepena. Ukoliko se koristi razumno i u malim količinama, limun verovatno neće naškoditi orhideji, a mogao bi doprineti nešto zdravijem izgledu lišća i otežati život pojedinim štetočinama. Ipak, čudesno “vaskrsenje” uvele ili bolesne orhideje realnije je pripisati ispravljanju osnovnih grešaka u nezi, nego samom limunu.
View this post on Instagram
Komentari (0)