Samo poljoprivrednici znaju koliko je neizvesno biti vlasnik „fabrika pod otvorenim nebom“. Sav trud i ulaganja prepuštena su višoj sili, a grad svake godine desetekuje rod. Srpski seljak nesiguran je do kraja berbe, jer nikad ne zna šta nosi svaki sledeći dan. Jedini način da proizvođači spavaju mirno i ne gledaju u nebo moleći se Bogu da grada ne bude, jeste postavljanje protivgradne mreže nad zasadima. Mnogi od ove namere odustaju jer smatraju da je postavljanje protivgradne mreže na njihovo imanje luksuz koji sebi ne mogu da priušte. Mile Radisavljević, vlasnik firme koja se bavi postavljenjem protivgradnih mreža objašnjava da li je to zaista tako.
“Iako mnogi proizvođači smatraju da je postavljanje protivgradne mreže izuzetno skupo, poenta je da ona za nekoliko godina samu sebe isplati. Cena po hektaru, ukoliko je parcela pravilna košta oko 15 – 16 hiljada evra. Garancija je od osam do deset godina, ali u praksi ona opstaje mnogo duže. Imajući u vidu kolike su štete od grada svake godine, postavljanje protivgradnih mreža donosi višestruke benefite“, izjavio je Radisavljević za RINU.
Oni poljoprivrednici koji su se odlučili da ulože sredstva i na svoje zasade postave protivgradnu mrežu, kažu da mirno spavaju i ne prate vremensku prognozu.
„Godinama sam bio u minisu zbog štete koju je pričinjavao grad. Dešavalo se da dan uoči berbe grad potuče sve i da ostanemo pranih džepova. Onda sam odlučio da zaštitim svoj rod i to je bilo najbolje šta sam uradio, jer naš miran san nema cenu“, rekao je Života Bajkić iz sela Vlaški Do.
Kako bi se postavila protivgradna zaštita, država svake godine izdvaja novčana sredstva za subvencije, kako bi se olakšalo poljoprovrednicima.
Komentari (0)