Administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokrenula je opsežnu diplomatsku ofanzivu širom Evrope kako bi uverila evropske vlade da slede britanski primer i značajno povećaju cene lekova.
Američke ambasade aktivno lobiraju u evropskim prestonicama, tvrdeći da američki pacijenti plaćaju previsoke iznose, čak tri puta više nego u Nemačkoj za nove lekove ie da Evropa mora preuzeti veći deo finansijskog tereta farmaceutskih inovacija.
Ako evropske zemlje ne popuste, riskiraju gubitak velikih ulaganja farmaceutskih kompanija i odgađanje pristupa najnovijim lekovima, upozoravaju izvori iz industrije upoznati s pregovorima.
Sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom postao je ključni uzor. Njime su britanske farmaceutske kompanije dobile trogodišnju zaštitu od američkih tarifa, uz obvezu postupnog povećanja potrošnje na lekove tokom sledeće decenije. Zauzvrat, britanska vlada je popustila u kontroli cena inovativnih lekova.
Sada se isti pristup primenjuje na kontinent. Američke diplomate Nemačku vide kao sledeću veliku metu. Najveće evropsko tržište lekova trenutno prolazi kroz opsežnu reformu zdravstvenog sistema koja predviđa smanjenje javne potrošnje na lekove. Vašington traži suprotno, povećanje, piše Politico.
Prema informacijama iz više izvora, nemačka ministarka zdravlja Nina Varken i ministarka ekonomije Katerina Riče već mesecima vode strogo poverljive razgovore s američkim ministarstvom zdravstva i socijalnih usluga. Na stolu su milijardske investicije, trgovinska politika i ‘pošteno’ određivanje cena lekova.
Kristijan Hilmer, generalni direktor tržišta lekova na recept u udruženju “Pharma Deutschland”, otvoreno je priznao:
“Malo smo ljubomorni na sporazum između Ujedinjenog Kraljevstva i SAD”. Nemačka farmaceutska industrija već se suočava s poteškoćama pri lansiranju novih lekova na tržište.
Trampova administracija koristi podeljene evropske zdravstvene sisteme u kojima određivanje cena lekova ostaje uglavnom u nacionalnoj nadležnosti.
Kao deo priprema, američka ambasada u Berlinu šalje svog trgovinskog savetnika Nejtana Siferta u London kako bi od britanskih kolega naučio kako da sprovede slične dogovore. Istovremeno, farmaceutski divovi već deluju.
“Eli Lilly” i nemačka kompanija “Boehringer Ingelheim” prošle nedelje su objavili smanjenje planiranih ulaganja vrednih milijarde vura u Nemačkoj kao odgovor na planove štednje. Slična zaustavljanja ulaganja dogodila su se ranije u Velikoj Britaniji, a deo njih je nastavljen tek nakon postizanja sporazuma sa SAD.
Trend je dugoročan i zabrinjavajući. Evropa je 1990. učestvovala s 49 odsto u globalnim privatnim farmaceutskim istraživanjima i razvoju. Do 2025. taj udeo pao je na samo 26 odsto.
Američke kompanije sve više povlače ulaganja s kontinenta. Evropske vlade, međutim, oprezne su. Većina se suočava s ograničenim javnim budžetima, sporim ekonomskim rastom i rastućim pritiskom na zdravstvene sisteme.
“Ponekad se farmaceutske kompanije ponašaju poput adolescenta koji stalno traži sve više i više, bez obzira na to koliko mu date”, upozorio je Janis Natis, direktor Evropske platforme socijalnog osiguranja (ESIP), koja predstavlja organizacije socijalnog osiguranja iz 19 zemalja EU i Švajcarske.
Iako Vašington i farmaceutska industrija hvale sporazum s Ujedinjenim Kraljevstvom, u Londonu reakcije nisu jednoglasno pozitivne. Bivši ministar zdravstva Ves Striting naručio je reviziju vrednosti sporazumaza poreske obveznike, što je izazvalo bes u farmaceutskom sektoru.
Aktivistička organizacija “Just Treatment” kritikovala je dogovor kao ‘užasan’ jer trajno slabi kontrolu cena lekova, a zauzvrat donosi samo privremenu zaštitu od carina.
Procene pokazuju da bi promene mogle da povećaju troškove britanskih poreskih obveznika za 2 do 3,5 milijarde funti godišnje do 2036. godine. Za Evropu ovaj pritisak predstavlja ozbiljan izazov.
Komentari (0)