Srpska pravoslavna crkva 19. avgusta slavi Preobraženje Gospodnje, jedan od najvećih i najlepših letnjih praznika. U narodu se kaže da od tog dana priroda počinje da se menja – vrućine popuštaju, noći postaju hladnije, reke sve hladnije, a lišće polako žuti i opada. Praznik nosi duboku simboliku i povezan je sa običajima koji su se vekovima prenosili s kolena na koleno.
Prema Novom zavetu, Isus Hristos je na gori Tavor pred apostolima preobrazio svoje telo i zasijao kao sunce, pokazujući svoju božansku prirodu. Apostoli su tom svetlošću videli Hristovu slavu i shvatili njegovu božansku prirodu, a taj događaj simbolizuje duhovni preobražaj čoveka – poziv na unutrašnju promenu i bliže povezivanje sa Bogom. Iz ovog razloga, praznik je i dobio ime Preobraženje.
Praznik se u crkvenim bogosluženjima proslavlja sedam dana, uz pesme koje veličaju ovaj čudesni događaj.
S obzirom na to da praznik pada u vreme Velikogospojinskog posta, trpeza je uvek posna, ali praznično obogaćena ribom i vinom.
Na kraju Svete Liturgije, sveštenik osvećuje grožđe, koje se potom deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na darovanim plodovima. U krajevima gde grožđe ne rađa, osvećuju se druge voćke, najčešće mirisne domaće jabuke.
Prema starom narodnom verovanju, novo grožđe se uopšte nije jelo pre Preobraženja, već tek nakon što se osvešta u hramu. Zrno osvećenog grožđa nosilo se i na groblje, za pokoj duša naših predaka, čime se spajala molitva za žive i one koji su otišli pred Gospoda.
Smatra se da osvećeno voće donosi zdravlje u dom i svaku kuću čuva od bolesti i nepogoda, označavajući jasnu granicu između starog doba i onoga što tek dolazi.
Komentari (0)