Međunarodni tim astronoma prvi put je otkrio atmosferu na stenovitoj planeti koja se nalazi u nastanjivoj zoni svoje zvezde, što predstavlja značajan korak u potrazi za svetovima koji bi mogli da podrže život.
Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Science, a naučnici ističu da je reč o planeti LHS 1140 b, takozvanoj “super-Zemlji”, koja se već godinama smatra jednim od najperspektivnijih kandidata za dalja istraživanja.
– Ovo je prvi put da je neko pronašao atmosferu na stenovitoj planeti u nastanjivoj zoni druge zvezde – rekao je planetarni naučnik Kolin Čerubim sa Univerziteta Harvard, koji je predvodio istraživanje, prenosi Science Alert.
Super-Zemlja udaljena oko 50 svetlosnih godina
LHS 1140 b ima više od pet puta veću masu od Zemlje i oko 1,7 puta veći prečnik. Naučnici smatraju da je po sastavu stenovita, poput Zemlje, ali sa manjom gustinom, što ukazuje na mogućnost postojanja tanke atmosfere i možda vode.
Planeta kruži oko crvenog patuljka, zvezde koja ima približno petinu mase i veličine Sunca i znatno je hladnija od njega. Sistem se nalazi na oko 50 svetlosnih godina od Zemlje.
Planetarni naučnik Robin Vordsvort, jedan od autora rada, podseća koliko se potraga za planetama promenila tokom poslednjih decenija.
– Pre dvadeset godina pitali smo se da li uopšte postoje planete slične Zemlji. Zatim smo otkrili da su veoma česte i da se neke nalaze u nastanjivim zonama. Sledeće pitanje bilo je da li su uspele da zadrže atmosferu. Sada znamo da je odgovor potvrdan, barem za jednu od njih – rekao je Vordsvort.
Potvrđena ranija teorija
Čerubim je još ranije razvio računarski model kojim je predvideo da LHS 1140 b poseduje atmosferu bogatu helijumom.
Prema njegovim rečima, određene planete mogu tokom razvoja izgubiti vodonik, ali zadržati helijum, stvarajući novu klasu svetova koje naziva “helijumskim planetama”.
– Želeo sam da proverim to predviđanje, pa sam potražio tragove helijuma koji napušta atmosferu i uspeo sam da ih pronađem – rekao je Čerubim.
Posmatranja iz Čilea
Naučnici su planetu posmatrali tokom septembra 2024. godine pomoću spektrografa WINERED u opservatoriji Las Kampanas u pustinji Atakama u Čileu.
Tokom prolaska planete ispred svoje zvezde analizirali su svetlost koja prolazi kroz njenu atmosferu i ustanovili da LHS 1140 b apsorbuje talasne dužine karakteristične za helijum.
Istovremeno, na susednoj planeti u istom sistemu nisu pronađeni slični tragovi.
Prema procenama istraživača, helijum iz atmosfere planete trenutno odlazi u svemir brzinom od nekoliko stotina hiljada kilograma u sekundi.
Gas se zagreva na više od 4.700 stepeni Celzijusa pod uticajem zračenja matične zvezde, a naučnici smatraju da dodatnu ulogu imaju zvezdani vetrovi i magnetne interakcije između planete i zvezde.
Zanimljivo je da isti fenomen nije registrovan tokom novih posmatranja 2025. godine, što ukazuje da intenzitet isticanja atmosfere može da varira.
Atmosfera opstala milijardama godina
Posebno iznenađenje predstavlja činjenica da je planeta uspela da zadrži atmosferu više od tri milijarde godina, uprkos tome što su crveni patuljci poznati po snažnom rendgenskom i ultraljubičastom zračenju koje obično uništava atmosfere stenovitih planeta.
– Ova planeta prima oko 42 odsto energije koju Zemlja dobija od Sunca. Iako je tokom istorije bila izložena većem rendgenskom i UV zračenju, uspela je da sačuva deo prvobitnog helijuma nastalog tokom formiranja – objasnio je Čerubim.
Njegovi modeli pokazuju da je udaljenost planete od matične zvezde dovoljna da spreči potpuno gubljenje atmosfere.
Sledeći cilj – potraga za okeanima
Naučnici sada planiraju detaljnija istraživanja kako bi utvrdili da li LHS 1140 b poseduje okeane ili druge uslove pogodne za razvoj života.
Istraživanje pokazuje i da teleskopi sa Zemlje mogu imati važnu ulogu u proučavanju atmosfera udaljenih planeta, uz svemirske observatorije poput teleskopa Džejms Veb.
– Ovo je potvrda da naš model funkcioniše i nadam se da je tek početak brojnih budućih otkrića – zaključio je Čerubim.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)