Sve je počelo jednim dečjim pitanjem: “Da li me leptiri koje sam odgajio pamte?“
Upravo to pitanje navelo je desetogodišnjeg Japanca Joa Nagaija iz Kobea da sprovede eksperiment koji je privukao pažnju entomologa širom sveta i otvorio nova pitanja o tome kako se sećanja i iskustva mogu prenositi između generacija.
Uzgajao leptire proučavao njihovo ponašanje
Nagai od najranijeg detinjstva uzgaja gusenice lastinog repka, jednog od najpoznatijih leptira u Japanu. Pažljivo je beležio svaki korak njihovog razvoja, ispisavši stotine stranica rukom vođenih beležaka još dok je pohađao drugi razred osnovne škole. Tokom posmatranja primetio je nešto neobično – leptiri koje je sam odgajio često su mu prilazili, dok su divlji primerci uglavnom odletali čim bi im se približio.
Želeći da sazna da li leptiri zaista zadržavaju uspomene iz perioda kada su bili gusenice, osmislio je eksperiment koji je kasnije predstavio na Međunarodnom kongresu entomologije održanom u Kjotu, jednom od najvećih svetskih skupova posvećenih proučavanju insekata.
Neobičan eksperiment
U eksperimentu je gusenice učio da povezuju miris lavande sa blagim, bezopasnim nadražajem. Pre nego što je postupak primenio na insekte, dečak je stimulans isprobao na sopstvenoj ruci kako bi se uverio da im neće naneti bol ili povredu.
Nakon što su gusenice prošle kroz metamorfozu i pretvorile se u leptire, Nagai ih je testirao u improvizovanom “Y-lavirintu“ sa dva izlaza. Rezultat je bio iznenađujući: sedam od deset istreniranih leptira izbegavalo je put kojim se širio miris lavande, kao da su zapamtili iskustvo iz ranijeg životnog stadijuma.
Ovakav nalaz privukao je pažnju stručnjaka jer se dugo smatralo da potpuna metamorfoza briše većinu prethodnih sećanja. Tokom razvoja u lutki telo gusenice prolazi kroz dramatične promene, a veliki deo tkiva se razgrađuje i ponovo formira.
Prenošenje sećanja na potomke
Međutim, najzanimljiviji deo istraživanja usledio je kasnije. Nagai je uzgajio potomke tih leptira i testirao jedinke koje nikada nisu bile izložene mirisu lavande. Ipak, i one su pokazivale sklonost da izbegavaju isti miris. Sličan obrazac pojavio se i kod treće generacije.
Ako se ovi rezultati potvrde, mogli bi predstavljati primer takozvanog transgeneracijskog epigenetskog nasleđivanja – procesa u kojem iskustva roditelja ostavljaju biološke “oznake“ koje se mogu preneti na potomstvo. Takvi fenomeni već su primećeni kod pojedinih organizama, uključujući neke vrste crva i glodara, ali bi dokazivanje sličnog procesa kod leptira koji prolaze kompletnu metamorfozu predstavljalo značajan naučni pomak.
Ipak, stručnjaci upozoravaju na oprez. Istraživanje je predstavljeno naučnoj javnosti, ali još nije prošlo proces stručne recenzije niti je nezavisno ponovljeno u drugim laboratorijama. Zbog toga se rezultati za sada smatraju intrigantnim, ali ne i konačno potvrđenim.
Bez obzira na konačan ishod, priča o mladom istraživaču već je osvojila naučnu zajednicu. Podsetila je da velika otkrića ponekad ne počinju u skupim laboratorijama, već u dečjoj sobi, među sveskama punim beleški i jednostavnim pitanjem koje odrasli često zaborave da postave.
Kako je sam Nagai objasnio, nije pokušavao da potvrdi naučnu teoriju, samo je želeo da sazna da li se leptiri sećaju dečaka koji ih je odgajio.
Komentari (0)