Mnogi ljudi veruju da je dovoljno da počnu dijetu kako bi broj na vagi krenuo da se smanjuje.
Međutim, dešava se da kilogrami ostanu isti ili čak počnu da rastu uprkos velikom trudu i odricanju. Tada se javlja frustracija, a mnogi pomisle da problem nije moguće rešiti.
Nutricionistkinja Vidhi Čavla je otkrila da se iza neuspešnog mršavljenja često kriju svakodnevne navike koje na prvi pogled deluju bezazleno. Od načina ishrane do nivoa stresa i odmora, više faktora može da utiče na to da dijeta ne daje očekivane rezultate.
Kada učestalost obroka postane problem
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih dolazi do debljanja jeste prečesto jedenje ili konzumiranje preobilnih obroka. Takve navike mogu da ometu planove mršavljenja čak i kada osoba smatra da vodi računa o ishrani.
Stručnjaci savetuju da se prednost da namirnicama bogatim vlaknima, proteinima i zdravim mastima. Takva ishrana može da doprinese dužem osećaju sitosti i da smanji potrebu za dodatnim kalorijama tokom dana.
Nesvesno grickanje može da pokvari rezultate
Mnogi jedu dok voze, rade, gledaju televiziju ili koriste mobilni telefon. Upravo takvo jedenje bez razmišljanja može da utiče na pokušaje mršavljenja.
Kada se pojavi osećaj gladi, nutricionistkinja savetuje da se najpre popije voda i sačeka kratko vreme pre obroka. U pojedinim situacijama osećaj gladi može da bude posledica dehidracije, zbog čega je dovoljno unošenje tečnosti od velikog značaja.
Višak kalorija često prolazi neprimećeno
Češći obroci mogu da dovedu do povećanog dnevnog unosa kalorija. Zbog toga je važno da ručak bude bogat proteinima i hranljivim sastojcima.
Ako se glad javlja ubrzo nakon obroka, to može da bude znak da organizam nije dobio dovoljno hranljivih materija. Nutricionistkinja preporučuje da se između glavnih obroka uključe jedan ili dva zdrava međuobroka kako bi se izbegli preterana glad i prejedanje.
Idealno bi bilo da između obroka postoji razmak od oko četiri sata.
Stres i umor često vode ka emocionalnom jedenju
Kada su iscrpljeni ili pod pritiskom, mnogi utehu pronalaze u hrani. Problem nastaje jer se tada najčešće poseže za manje zdravim izborima koji mogu da izazovu unos velikog broja nepotrebnih kalorija.
Zbog toga je važno da nivo stresa bude pod kontrolom. Kao pomoć u smanjenju napetosti, nutricionistkinja preporučuje jogu i meditaciju, koje mogu da utiču na opuštanje organizma i bolje upravljanje stresnim situacijama.
Nije dovoljno da hrana bude zdrava
Jedna od čestih zabluda jeste da se zdrava hrana može jesti bez ograničenja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je važan i odnos namirnica koje unosimo.
Dobar primer su zdrave masti. Iako imaju pozitivan uticaj na organizam, njihov prekomeran unos može da dovede do povećanja telesne težine. Sve masti sadrže devet kalorija po gramu, što je dvostruko više u odnosu na ugljene hidrate i proteine. Upravo zato je važno da se vodi računa o količinama i svakodnevnom izboru hrane.
Na težinu ne utiče samo ono što jedemo
Stručnjaci ističu da ishrana nije jedini faktor koji može da utiče na telesnu težinu. Dnevne aktivnosti, kvalitet odmora i nivo stresa takođe igraju važnu ulogu.
Zato, ukoliko rezultati izostaju uprkos dijeti, vredi obratiti pažnju na celokupan način života. Dovoljno sna, više kretanja i bolja kontrola stresa mogu da budu jednako važni kao i sadržaj tanjira.
Komentari (0)