Savremeni način života mnoge ljude primorava da veliki deo dana provedu sedeći. Posao za računarom, vožnja, odmor ispred televizora ili dugo korišćenje telefona često znače sate bez dovoljno kretanja.
Iako se o štetnosti sedelačkog načina života često govori, mnogi nisu svesni koliko posledica može da ima po organizam. Problem nije samo mogućnost dobijanja viška kilograma, već i čitav niz drugih zdravstvenih problema koji mogu da se pojave zbog predugog sedenja.
Čak ni redovno vežbanje ne može u potpunosti da poništi posledice dugotrajnog sedenja. Čak i ako vežbate sedam sati nedeljno, što je mnogo više od preporučenih dva do tri sata, ne možete u potpunosti da uklonite negativne efekte sedam sati provedenih u sedećem položaju.
1. Gojenje postaje veći rizik
Jedna od prvih posledica previše sedenja jeste povećanje telesne težine.
Kada unesete više kalorija nego što ih potrošite, dolazi do gojenja, a računica je jednostavna. Problem je što sedenje ne zahteva veliki utrošak energije, pa telo troši mnogo manje kalorija nego tokom aktivnosti.
StartupStockPhotos
2. Sedenje može da šteti srcu
Uticaj dugotrajnog sedenja na zdravlje srca prvi put je primećen u istraživanju koje je upoređivalo dve naizgled slične grupe ljudi.
Naučnici su posmatrali vozače u javnom prevozu, koji najveći deo dana provode sedeći, i konduktere, koji su uglavnom na nogama. Iako su njihove navike u ishrani i način života bili prilično slični, osobe koje su sedele veći deo dana imale su dvostruko veću verovatnoću da obole od srčanih bolesti u odnosu na one koji su bili aktivniji.
Dugotrajna neaktivnost može da utiče i na životni vek, jer ljudi koji većinu vremena provode sedeći ili ležeći mogu da imaju veći rizik od zdravstvenih problema.
3. Može da utiče na rad mozga i poveća rizik od demencije
Previše sedenja može da utiče i na mozak.
Stručnjaci navode da kod osoba koje se premalo kreću mozak može da pokazuje promene slične onima koje se povezuju sa demencijom.
Dugotrajno sedenje povećava rizik od bolesti srca, dijabetesa, moždanog udara, visokog krvnog pritiska i povišenog holesterola, a svi ovi faktori mogu da imaju ulogu u razvoju ovog stanja.
Kretanje tokom dana čak može da pomogne više nego samo vežbanje kada je reč o smanjenju rizika od ovih zdravstvenih problema.
4. Veća mogućnost za dijabetes
Ljudi koji sede tokom većeg dela dana mogu da imaju veću verovatnoću da obole od dijabetesa.
Razlog nije samo u tome što se tokom sedenja troši manje kalorija. Naučnici smatraju da samo sedenje može da promeni način na koji telo reaguje na insulin, hormon koji pomaže u sagorevanju šećera i ugljenih hidrata i njihovom pretvaranju u energiju.
5. Duboka venska tromboza može da bude opasna
Duboka venska tromboza predstavlja stvaranje krvnog ugruška u nozi, a često može da nastane zbog predugog sedenja bez pomeranja.
Ovo stanje može da bude ozbiljno ukoliko se ugrušak odvoji i dospe do pluća.
Neki ljudi mogu da primete oticanje i bol u nozi, dok drugi nemaju nikakve simptome. Zbog toga je važno praviti pauze tokom dugog sedenja i povremeno pokrenuti telo.
6. Može da izazove anksioznost
Dugo sedenje često znači i mnogo vremena provedenog samostalno, naročito ispred ekrana.
Ako takva navika utiče na san, može da dođe do povećane anksioznosti. Osim toga, previše vremena provedenog u samoći može da dovede do udaljavanja od prijatelja i bliskih ljudi, što se povezuje sa socijalnom anksioznošću.
Naučnici i dalje pokušavaju da otkriju tačan razlog zbog kojeg dolazi do ove povezanosti.
7. Loše utiče na leđa i kičmu
Sedeći položaj predstavlja veliki pritisak za leđne mišiće, vrat i kičmu.
Poseban problem nastaje kada sedite pogrbljeno. Stručnjaci preporučuju korišćenje ergonomske stolice odgovarajuće visine koja može da pruži podršku leđima na pravim mestima.
Ipak, čak i najudobnija stolica ne može da promeni činjenicu da dugotrajno sedenje nije dobro za leđa.
Preporučuje se da ustanete i pomerite se minut ili dva na svakih pola sata kako biste pomogli da kičma ostane u pravilnom položaju.
8. Mogu da se pojave varikozne vene
Kada predugo sedite, krv može da se zadržava u nogama, što stvara dodatni pritisak na vene.
Zbog toga vene mogu da oteknu, postanu uvijene ili izraženije, što lekari nazivaju proširenim venama.
Mogu se pojaviti i paukaste vene, odnosno sitni snopovi popucalih krvnih sudova. Iako ovi problemi najčešće nisu ozbiljni, mogu da budu bolni.
9. Slabljenje kostiju i osteoporoza
Starije osobe koje nisu dovoljno aktivne mogu da imaju veću verovatnoću da razviju osteoporozu, odnosno oslabljene kosti.
Umereno vežbanje ne može u potpunosti da spreči ovaj problem, ali nije potrebno trčati maraton ili baviti se teškim fizičkim poslovima kako biste ostali pokretni u starijem dobu.
Najvažnije je ne provoditi sate na kauču bez ikakvog kretanja.
10. Povećan rizik od određenih vrsta raka
Samo sedenje ne izaziva rak, ali može da bude povezano sa većim rizikom od određenih vrsta bolesti.
Što više vremena provodite sedeći, veće mogu da budu šanse za razvoj raka debelog creva, endometrijuma ili pluća.
Kod starijih žena duže sedenje može da bude povezano i sa većim rizikom od raka dojke. Ovaj rizik se ne menja čak ni kod ljudi koji su veoma aktivni, jer je važno koliko vremena ukupno provode sedeći.
Kako da ubacite više kretanja u svakodnevicu?
Zbog svega navedenog, važno je pronaći način da se više krećete tokom dana.
Ustanite i istegnite se na svakih pola sata. Dodirnite nožne prste, prošetajte po kancelariji, koristite stepenice kada možete i krenite peške kada god je to moguće.
Sve ove male promene mogu da pomognu u smanjenju negativnog uticaja neprekidnog sedenja i da vas zadrže na putu ka boljem zdravlju.
Komentari (0)