Sve više ljudi prepoznaje sebe u pojmu “otrovert“, novom terminu koji poslednjih meseci privlači pažnju psihologa, medija i korisnika društvenih mreža. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se ne radi o zvanično priznatom tipu ličnosti, već o konceptu koji pokušava da opiše složenije obrasce društvenog ponašanja.
Mnogi ljudi ne uklapaju se lako u tradicionalne kategorije introverta i ekstroverta. Upravo zato poslednjih godina raste interesovanje za pojam “otrovert“, koji se koristi za osobe koje mogu biti veoma društvene i komunikativne, ali samo u određenim okolnostima i među ljudima sa kojima osećaju povezanost i sigurnost.
Drugačiji u okruženju bliskih ljudi
Prema opisima koji se sve češće pojavljuju u popularnoj psihologiji, otrovert može delovati povučeno i rezervisano u nepoznatom okruženju, dok u društvu bliskih ljudi postaje otvoren, duhovit i izrazito komunikativan. Njegovo ponašanje nije određeno stalnom potrebom za samoćom ili društvom, već zavisi od konteksta, nivoa poverenja i emocionalne udobnosti.
Termin je popularizovao američki psihijatar dr Rami Kaminski, koji ga je predstavio u knjizi “The Gift of Not Belonging“. Reč potiče od španske reči “otro“, što znači „drugi“ ili „drugačiji“, a koristi se za opisivanje ljudi koji često osećaju da ne pripadaju u potpunosti nijednoj grupi, iako bez problema ostvaruju kontakte i grade odnose sa drugima.
Naučno nepotvrđena vrsta ličnosti
Za razliku od introverta, koji se obično oporavljaju kroz vreme provedeno u samoći, ili ekstroverta, koji energiju crpe iz društvenih interakcija, otroverti ne funkcionišu prema tako jednostavnom obrascu. Oni mogu uživati u razgovorima, druženjima i javnim nastupima, ali istovremeno ne osećaju snažnu potrebu da budu deo kolektiva ili da se uklapaju u grupni identitet. Stručnjaci navode da često preferiraju duboke razgovore jedan na jedan umesto velikih okupljanja i površnih kontakata.
Međutim, psiholozi ističu da „otrovert“ za sada nije naučno potvrđena kategorija ličnosti. Savremena psihologija uglavnom posmatra osobine ličnosti kao spektar karakteristika, a ne kao strogo odvojene tipove. Mnogi istraživači smatraju da se osobe koje se prepoznaju u ovom opisu verovatno nalaze na različitim pozicijama poznatih dimenzija ličnosti, poput ekstrovertnosti, otvorenosti ili emocionalne stabilnosti, umesto da predstavljaju potpuno novu grupu ljudi.
Uprkos tome, popularnost pojma nastavlja da raste, posebno među mlađim generacijama koje sve češće odbacuju jednostavne etikete i traže nijansiranije načine da opišu sopstveno iskustvo. Za mnoge je upravo ideja da društveno ponašanje nije fiksno, već prilagodljivo i promenljivo u zavisnosti od situacije, ono što koncept otroverta čini privlačnim.
Bez obzira na to da li će psihologija u budućnosti prihvatiti ovaj termin ili ne, rasprava o otrovertima podseća na jednu važnu činjenicu: ljudska ličnost je mnogo složenija od podele na introverte i ekstroverte, a način na koji komuniciramo sa svetom često zavisi od okolnosti, odnosa i osećaja pripadnosti koje gradimo tokom života.
Komentari (0)