U svetu psihologije i popularne psihološke literature pojavio se novi termin koji privlači veliku pažnju – “otrovert“. Ovaj pojam, koji je skovao psihijatar dr Rami Kaminski, koristi se za opis ljudi koji se ne uklapaju u klasičnu podelu na introverte i ekstroverte, već zauzimaju poseban, treći prostor u spektru ličnosti.
Prema ovom konceptu, otroverti su osobe koje se često osećaju kao stalni autsajderi, ne u negativnom smislu, već kao ljudi koji prirodno stoje korak po strani. Za razliku od introvertnih osoba, koji energiju obnavljaju u samoći, i ekstrovertnih ličnosti, koji se “pune“ kroz društvene interakcije, otroverti energiju crpe iz sopstvenih misli. Njih ne pokreću grupe, trendovi niti društvena očekivanja. Oni su posmatrači, nezavisni mislioci, ljudi kojima je prijatno da budu izdvojeni iz mase.
Iako često deluju povučeno, otroverti nisu hladni niti socijalno nespretni. Naprotiv, opisuju se kao topli, duhoviti, empatični i iznenađujuće dobri sagovornici. Razlika je u tome što retko teže velikom broju poznanstava. Umesto toga, grade duboke i trajne odnose sa malim brojem ljudi. Više im prijaju smisleni razgovori “jedan na jedan“, nego bučna okupljanja i površna komunikacija.
Još jedna važna karakteristika jeste to što otroverti ne traže potvrdu okoline. Ne osećaju snažan pritisak da se uklope, da budu viđeni ili prihvaćeni po svaku cenu. Njihova sigurnost dolazi iz unutrašnjeg sveta,iz razmišljanja, posmatranja i ličnih vrednosti. Upravo zbog toga često ostavljaju utisak ljudi koji su “svoji“, čak i kada su okruženi drugima.
Zanimljivo je da mnogi ljudi tek u zrelijim godinama prepoznaju ove osobine kod sebe. Nekada je dovoljan razgovor sa partnerom, bliskim prijateljem ili čitanje jednog teksta da bi dobili naziv za osećaj koji ih prati celog života,osećaj da ne pripadaju jasno nijednoj kategoriji, ali da im je to, zapravo, sasvim u redu.
Psiholozi ističu da ovakvi termini imaju veliku vrednost u popularnoj psihologiji, jer pomažu ljudima da bolje razumeju sebe i druge, ali i da smanje osećaj nepripadanja ili originalnosti. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je važno napraviti razliku između naučno potvrđenih modela ličnosti i novih, opisnih pojmova koji se šire kroz medije i društvene mreže.
Važno je naglasiti da “otrovert“ nije zvanična dijagnoza, niti priznata kategorija u kliničkoj psihologiji, već neformalni termin koji opisuje određene tendencije u ponašanju i doživljaju sveta. On ne zamenjuje postojeće teorije ličnosti, poput poznatog spektra introvernosti i ekstrovertnosti, već pokušava da objasni iskustva onih koji se u te okvire ne uklapaju u potpunosti.
Ako vam se ovaj opis čini bliskim, moguće je da ste i sami otrovert,ili da volite nekoga ko jeste. U svakom slučaju, poruka je jasna: ne postoji samo jedan “pravilan“ način da se bude društven, povučen ili prisutan. Različitost u načinu na koji ljudi doživljavaju sebe i druge postaje sve vidljivija i sve prihvaćenija.
Komentari (0)