Mnogi roditelji ostanu zatečeni kada ih beba ili malo dete udari. Instinktivna reakcija često je smeh, preuveličano pokazivanje bola ili pokušaj da se detetu objasni da je nekoga povredilo. Međutim, stručnjaci za dečji razvoj upozoravaju da upravo takve reakcije mogu nenamerno da podstaknu ponašanje koje roditelji žele da zaustave.
Iako odrasli udaranje posmatraju kroz prizmu empatije i društvenih pravila, mozak deteta u prve tri godine života funkcioniše drugačije. U tom periodu deo mozga zadužen za kontrolu impulsa, planiranje i razumevanje posledica tek se razvija. Zbog toga mališani često ne mogu da shvate emocionalni značaj svojih postupaka na način na koji to očekuju odrasli.
Udarac izaziva snažnu reakciju
Umesto toga, najmlađa deca svet upoznaju kroz jednostavne obrasce uzroka i posledice. Kada dete nekoga udari i dobije snažnu reakciju,bilo da je u pitanju smeh, iznenađenje, ljutnja ili dramatizovanje bola,njegov mozak registruje da se dogodilo nešto zanimljivo. Na taj način udarac postaje sredstvo za izazivanje pažnje i reakcije okoline.
Psiholozi ističu da mala deca nisu manipulativna niti namerno “testiraju granice“ u smislu u kojem to odrasli često zamišljaju. Ona istražuju svet oko sebe i pokušavaju da razumeju kako njihovi postupci utiču na ljude i događaje. Ako određena radnja redovno proizvodi snažan odgovor, veća je verovatnoća da će je dete ponoviti.
Izbeći burne reakcije
Zbog toga stručnjaci preporučuju smiren i dosledan pristup. Kada dete pokuša da udari, roditelj treba nežno da zaustavi pokret i mirnim glasom kaže da udaranje nije dozvoljeno. Važno je izbeći burne emocionalne reakcije, koje mogu predstavljati svojevrsnu nagradu za ponašanje. Nakon toga pažnju deteta treba usmeriti na drugu aktivnost ili prihvatljiv način izražavanja emocija.
Istraživanja iz oblasti razvojne psihologije pokazuju da upravo doslednost ima ključnu ulogu u učenju. Kada dete iznova dobija istu, smirenu reakciju, ono postepeno uči da određeno ponašanje ne donosi željeni rezultat. Vremenom se učestalost udaranja smanjuje, ne zato što je dete razvilo punu empatiju, već zato što je naučilo da takva radnja nema efekta.
Dete istražuje svet oko sebe
Empatija, sposobnost da se razumeju i prepoznaju osećanja drugih ljudi, razvija se postepeno tokom ranog detinjstva i nastavlja da sazreva godinama. Zato stručnjaci naglašavaju da od dvogodišnjaka ne treba očekivati emocionalno razumevanje karakteristično za stariju decu ili odrasle osobe.
Poruka roditeljima je jednostavna- malo dete koje udara ne pokušava da izazove sukob, već istražuje svet oko sebe. Smiren, predvidiv i dosledan odgovor pomaže mu da nauči koje ponašanje funkcioniše, a koje ne. Upravo takve reakcije predstavljaju jedan od najvažnijih temelja zdravog emocionalnog razvoja u najranijem detinjstvu.
Komentari (0)