Gotovo je najuspešnije poglavlje u istoriji Mančester Sitija. “Građani” su u petak potvrdili da završavaju zajednički put sa Pepom Gvardiolom, najuspešnijim trenerom od osnivanja Sitija, čovekom koji je timu obezbedio 20 titula.
Tokom svake sezone, u proseku, osvajao je po dva trofeja – a poslednju epizodu završio je podizanjem dva domaća pehara (FA i Liga kupa). U svojoj poslednjoj izjavi probao je da obuhvati sve momente koji su definisali njegov boravak tamo. Svakako, to je bilo neizvodljivo…
“Tokom mog dolaska, prvi razgovor vodio sam sa Noelom Galagerom. Sećam se da sam pomislio: “Čoveče… Noel me intervjuiše? Biće ovo ludo”, istakao je Gvardiola na startu svog oproštajnog govora na mestu šefa struke, za klupsku internet stranicu.
“Kakve smo momente proživeli skupa. Nemojte tražiti motive za moj odlazak. Ne postoje, ali u srcu osećam da je kucnuo pravi čas. Ništa ne traje zauvek, da traje, ostao bih tu. Večna ostaju osećanja, saradnici, uspomene, emocija koju gajim prema ovom klubu. Ovaj grad je stvoren teškim trudom. Od korena. To pokazuje siva boja fasada. Od radnika koji su poranili, ostajali do mraka. Pogoni. Rokeri. Udruženja. Pesme. Zapravo, moderna istorija i transformacija čitave planete. Verujem da sam to razumeo, kao i moji igrači. Trudili smo se. Tugovali smo. Krvarili smo. I gradili smo uspehe prateći naš instinkt”.
U daljem tekstu osvežio je sećanja na bolne momente van fudbalskog igrališta. Pozdravio je pristalice.
“Žestoka borba ima različita lica. Gostovanje u Bornmutu, kada smo ostali bez titule, vi ste stajali tamo. Put u Istanbul, kada ste ponovo stajali tamo. Pamtite li tragediju u Mančester Areni, kada je ova sredina dokazala planeti šta moć zapravo znači? Bez gneva. Bez panike. Jedino privrženost. Solidarnost. Sloga. Složna zajednica. Pamtite li gubitak moje majke tokom pandemije i momenat kada me ova porodica podigla iz očaja. Gledalište, uprava, građani Mančestera, ulili ste mi energiju kada sam bio najslabiji. Kris, moji naslednici, moji najbliži, pružili ste podršku kao i uvek. Haldune, stajao si uz mene. Momci pamte – svaku sekundu. Sve postignuto, postigli smo zbog vas. Pokazali ste neverovatnu veličinu. Niste svesni, ali kreirali ste istoriju.
I, za kraj…
“Zato, dok se moji dani ovde završavaju, slavite. Oazis ponovo svira. Prijatelji, hvala vam na ukazanom poverenju. Hvala vam na večnom podsticaju. Hvala vam na pažnji.Toni Volš je napisao u svojoj čuvenoj poemi ovo je dom. Izvini, Toni: ovo je moj dom. Noele… pogodio sam. Bilo je prokleto neverovatno putovanje. Obožavam vas sve”.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)