U crkvi Svetog Nikole u Prištini liturgijom i rezanjem slavskog kolača proslavljena je hramovna slava. Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je u svojoj besedi poručio da Bog ne dozvoljava da zamre ono što je u njegovo ime podignuto i posvećeno njemu i svetitelju koji je ugodio Gospodu.
Liturgiju u crkvi Svetog Nikole u Prištini služio je mitroplit Teodosije uz sasluženje sveštenstva Eparhije raško-prizrenske, kojoj je su prisustvovali vernici, kako iz okolnih mesta, tako i oni iz centralne Srbije, ali i oni koji su rođeni u Prištini.
Mitroplit Teodosije je u svojoj besedi istakao da je Svetog Nikolaja krasilo njegovo smirenje, milostivo srce koje je imao za svakoga, ali i vrednost za pravdu i istinu božiju. Takođe, mitropolit podseća da je hram Svetog Nikole u Prištini bio zapaljen i rušen, ali da Bog ne dozvoljava da zamre ono što je u njegovo ime podignuto i posvećeno njemu i svetitelju koji je ugodio Gospodu.
– Evo braćo i sestre, ovaj hram u kome smo se sabrali, i on je stradao i bio zapaljen i rušen i posle svega toga napušten, ali ono što je jednom posvećeno Bogu to pripada Bogu, a Bog ne dozvoljava da ono što je u njegovo ime podignuto, i njemu posvećeno i svetitelju koji je ugodio Gospodu, to mesto ne može da zamre i to mesto budući da je pretvoreno u ruševine ono ponovo se obnavlja, ponovo vaskrsava, ali ne samo svetinja kao svetinja, nego i oni koji pripadaju toj svetinji, verni narod, posle krsta, posle golgote, posle stradanja, ali i posle obnove i vaskrsenja, bivamo mnogo jači, mnogo bolji i rekao bih u duši, iznutra oslobođeni nečega privremenog i zemaljskog i bivamo srećni – rekao je on.
Mitroplit napominje da oni koji dolaze na Kosovo, tokom susreta sa sa srpskim narodom, naročito sa decom, nalaze mnogo više optimizma, nade, sreće i pesme nego u nekim drugim mestima.
– A to sve što imamo dolazi od Gospoda, to je ta reč Božija koja nas oslobađa i koja nam daje da stvaramo, da činimo i da postojimo i na ovakvom mestu kao što je Priština, Južna Mitrovica, Prizren, Đakovica, Peć i Uroševac. U mnogim drugim gradovima imamo naše hramove, imamo naše sveštenstvo, ali nažalost u tim gradovima nema naših vernika, ali i oni koji su silom prilika izbegli, otišli sa svojih ognjišta i svojih domova oni se vraćaju, vraćaju se upravo u ove naše hramove da bi se ovde podsetili ko su, šta su, jer ovo je njihov dom. Onaj očev dom iz Jevanđelja, jer mi lutajući svuda po svetu opet se vratimo očevom domu i tu smo najsrećniji, najbezbrižniji i rekao bih najsigurniji – poručio je mitroplit Teodosije.
Aleksandra Jovanović iz Gračanice istakla je da je prava sreća, ali još veći blagoslov biti domaćin slave Svetog Nikole u Prištini.
– Paljenjem slavske sveće, čuvamo tradiciju i ljubav prema ovom gradu. Zadovoljstvo je i činjenica da je ovde jedna tradicija koja se tiče proslave Svetog Nikole, a to je, da su domaćini radnici zaposleni u RTK2, tako je i ove godine, a biće i sledeće – kazala je Jovanović i vernicima čestitala slavu.
Kolačar za narednu godinu je Dragana Pajović.
Okupljeni vernici u porti crkve Svetog Nikole u Prištini poručili su da je važno da se Srbi okupljaju na praznike, ali i drugim danima, kako bi pokazali da postoje. Milica Stojanović iz Preoca ističe da je Hram Svetog Nikole simbol pravoslavnog postojanja.
– Divno je pre svega. Značajno je, jer je ovaj hram simbol našeg postojanja na ovim prostorima, značajno je da se okupljamo na ovakve praznike, da dolazimo svojim kućama ako smo u rasejanju, da pokažemo da nas ima, da smo tu, da postojimo – poručila je Stojanović.
Srđan Pantić iz Prištine, koji sada živi u Gračanici, navodi da je presrećan što je crkva danas puna vernika.
– Sveti Nikola je veliki praznik. Upoređivajući 2005. godinu kada je bila zatvorena i prazna crkva i današnji dan 2025. godine, gde je puna, nema većeg praznika i lepšeg dana – kazao je Pantić.
Aleksandar Čolić iz Prištine ističe da mu je drago što ima puno vernika, kao i da očekuje da ih sledeće godine bude još više.
– Ovo je veliki praznik, praznik grada Prištine, i jedan od najvećih praznika. Drago mi je što sam ovde i što se okupilo ovoliko naroda. Nadam se da će sledeće godine da nas bude još više – dodao je on.
Liturgiji je prisustvovao i gradonačelnik Gračanice Novak Živić.
Crkvu Svetog Nikole sagradili su pravoslavni Srbi iz Prištine 1833. godine na temeljima srednjovekovnog srpskog pravoslavnog manastira, međutim, ona je zapaljena zajedno sa parohijskim domom u Martovskom pogromu 2004. godine. Hram je obnovljen u periodu od 2005. do 2008. godine.
BONUS VIDEO
Komentari (0)