Pitanje uštede električne i toplotne energije i smanjenja mesečnih računa za ove potrebe svima je prioritet. One koji vode računa da ne pređu iz zelene u plavu zonu ili iz plave u najskuplju crvenu svakako zanima gde su moguće uštede, pogotovo ako nisu u prilici da sami finansiraju zamenu stolarije ili postavljanje izolacije na stanove i kuće i tako ušuškaju svoj dom.
Rezultati projekta „Bolja energija” koji podržava USAID, a koji je fokusiran na stambeni sektor i analizira oblasti najviše potrošnje energije u domaćinstvima, pokazuje da se najveća količina energije troši na grejanje, koje može činiti i do 70 odsto ukupne potrošnje energije u domaćinstvima. Pored grejanja, veliki deo energije troši se na zagrevanje vode i upotrebu električnih uređaja, što otvara mogućnosti za značajne uštede kroz primenu mera energetske efikasnosti, poput izolacije, efikasnijih prozora, i optimizacije uređaja, kaže za „Politiku” Marko Filipović, inženjer arhitekture, stručnjak ovog projekta za energetsku sanaciju zgrada.
– Primena svih preporučenih mera energetske efikasnosti može doneti domaćinstvu uštede u potrošnji energije 30–40 odsto. Zamena prozora i termoizolacija zidova mogu smanjiti gubitke toplotne energije za 25–30 procenata, dok korišćenje efikasnijih kotlova i izolacija krova takođe doprinose uštedama. Ugradnja solarnih kolektora može dodatno smanjiti troškove zagrevanja vode za čak 75 odsto, dok toplotne pumpe mogu doneti uštede u potrošnji energije do 70 procenata, kaže Filipović.
Na pitanje kako domaćinstvo može svakodnevno uštedeti ako pravilno rukuje uređajima, odgovara da se preporučuje korišćenje noćne tarife za bojler, veš ili mašinu za suđe. Ova tarifa omogućava jeftiniju struju u kasnim satima, što može uštedeti i do tri puta više u odnosu na dnevne tarife, zavisno od područja u Srbiji
– Štednja na zagrevanju vode moguća je tako što se bojler uključuje noću, kada je struja jeftinija. Veš-mašina može da uštedi kada se koristi na nižim temperaturama, uz kraće cikluse pranja. Pranje veša tokom noćne tarife, posebno u hladnijim ciklusima, smanjuje potrošnju struje, a smanjenje ukupne potrošnje može biti i do 30 odsto po pranju u poređenju s višim temperaturama i dnevnim tarifama, objašnjava ovaj stručnjak.
Kvalitetna termoizolacija zidova, prozora, i vrata može smanjiti gubitak toplote do 30 odsto, čime se značajno smanjuje potreba za grejanjem tokom zime i hlađenjem tokom leta. Držanje temperature na oko 20 stepeni tokom dana i snižavanje na 18 stepeni Celzijusa noću doprinosi uštedi energije.
Programi poput onih koje podržava projekat „Bolja energija” nude subvencije za unapređenje energetske efikasnosti. U okviru ovih programa, troškovi sanacije mogu biti pokriveni i do 65 odsto za pojedine mere, što značajno olakšava ulaganje za vlasnike stanova.
– U Srbiji se sve češće koristi ESCO model (Enerdži servis kompani), gde kompanija za energetsku efikasnost ulaže u obnovu, a troškovi se vraćaju iz ostvarene uštede energije. Ovo omogućava da se finansiranje svede na otplate kroz uštede, umesto da vlasnici zgrada odmah pokrivaju sve troškove obnove, zaključuje sagovornik.
Komentari (0)