Naučnici su utvrdili da psihički stres može da dovede do fizičkog odgovora organizma, odnosno da može da izazove povišenu telesnu temperaturu.
Naime, emocionalni stres može da prouzrokuje vrućinu kako kod mnogih sisara, glodara, tako i kod ljudi.
Koji je to neurološki mehanizam koji omogućava ovakvo stanje?
Ovo je najbolje objasnio tim japanskih naučnika na čelu sa Naojom Kataokaom.
Njihov rad je baziran na istraživanju koje su započeli 2004. godine, a predstavlja posmatranje ponašanja smeđe masti, odnosno naslaga masnoća koje se oslobađaju kad je telu potrebna toplota. U tu mast su pacovima ugradili virusne tzv. “retrogradne tragače”, koji su se pomerali uz neurone i na taj način omogućili naučnicima da shvate koji su delovi mozga povezani s neuronima u masti.
Otkriveno je da su neuroni određenog dela moždanog debla povezani sa smeđom mašću. Kad su veštačkim putem stimulisali to područje mozga, otkrili su povećanu aktivnost neurona i proizvodnju toplote u smeđoj masti. Stimulacijom tog područja su podstakli i ubrzane otkucaje srca, te visok krvni pritisak. Došli su do zaključka kako su pronašli koordinate odgovorne za fizički odgovor na stres.
Kod ljudi psihički stres podrazumeva razumevanje komplikovanih situacija i verovatno zato zahteva uputstva iz regija moždane kore koja je uključena u kognitivne procese. U narednoj studiji naučnici su pokušavali da ustanove koja bi regija korteksa mogla biti odgovorna za slanje tih uputa.
Kao i u prethodnoj studiji, koriste retrogradne tragače kako bi pronašli neurone i njihov sistem komunikacije iz koje proizlazi rast temperature, a jedino je intervencijom naučnika došlo do smanjene pojave povišene temperature u stresnim situacijama.
Dodatna istraživanja su ustanovila da okidač stresa može biti sve, od fizičkog bola do očekivanih pravnih problema i to aktivira sistem. Međutim, ostaje nejasno kako ćelije prepoznaju o kojoj se tačno vrsti stresa radi.
Filozof i psiholog Villijam Džejms ističe da je strah samo interpretacija fiziološkog odgovora na pretnju, a ne obrnuto. Drugim rečima, na konkretnom primeru, ne bežimo od medveda jer se bojimo, nego se bojimo jer bežimo od medveda. Ako je Džejms u pravu, pacovi bi trebalo da prestanu da se plaše kada im blokiraju fiziološki odgovor na pretnju.
Zato su Kataoka i njegove kolege posmatrali mogu li smanjiti strah koji pacovi pokazuju kad se suoče sa dominantnim mužjakom koji ih je nedavno porazio u socijalnoj interakciji.
U normalnim uslovima poražena životinja bi se udaljila od dominantnije životinje kako bi izbegla sukob. Za razliku od njih, mladunci koji nisu imali prethodno iskustvo socijalnog poraza uopšte ne pokazuju znakove straha te pokazuju interesovanje sa istraživanjem dominantnog pacova. Kada su naučnici blokirali neuronske puteve kod poraženih pacova, oni su se ponašali kao i mladunci.
Bihevioralna manifestacija straha i moguća percepcija straha koje se kod ovih glodara mogu prepoznati samo po ponašanju, zavisi od fizičkog odgovora na pretnju. Takvi podaci objašnjavaju zašto nam je pre javnog nastupa lakše ako duboko udahnemo. Osim toga, pokazuju i da onemogućavanjem fiziološkog odgovara na stres možemo uticati na osećanja povezana sa stresom.
Prerano je praviti određene procene, ali ovo istraživanje bi moglo da posluži kao osnova za lečenje fiziološkog učinka hroničnog stresa.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
MEDITACIJOM do spokoja: Oslobodite se stresa uz pomoć ove JEDNOSTAVNE TEHNIKE
Ne morate da izađete iz kuće da biste se otarasili stresa! Rešenja su vam na DOHVAT RUKE
Komentari (0)