Da li biste želeli da dodate godine svom životu, pogotovo ako se radi o godinama kvalitetnog življenja? Većina nas bi to želela, čak i bez uslova preteranog kvaliteta. No, čini se da zaista postoje načini kako neko može sebi da produži život i potpuno da uživa u tim dodatnim godinama. Fizička aktivnost, ishrana i smanjenje stresa su uobičajene strategije za ljude svih starosnih grupa, ali nisu jedine.
Istraživanja su pokazala da možete produžiti svoj život za 7,5 godina menjajući svoj pogled na same sebe. Ovo je objasnila profesorka sa Univerziteta Jejl, Dr Beka Levi, u svojoj knjizi “Razbijanje koda starenja”, objavljenoj prošle godine (2022). Zanimljivo, istraživanja se ne odnose se na uopšteno pozitivno razmišljanje, već se usmeravaju na promenu uverenja o samom procesu starenja.
Stereotipi nam škode
Kada vidimo starije osobe prikazane na negativan način na televiziji ili u našoj okolini, imamo puno pravo da budemo uvređeni ako i mi pripadamo starijim generacijama. Nažalost, društvo je uronjeno u stigmatizaciju i negativne stereotipe o starijim osobama.
Osim što vređaju, ti stereotipi mogu biti još štetniji kada poverujemo da su istiniti, pa ih primenjujemo na nama samima. Recimo, mislimo da smo prestari, preružni, predebeli, prenesposobni za neke ciljeve u životu, a sve zbog godina koje imamo. Pokazalo se da stereotipi mogu štetiti, ne samo našem samopoštovanju, već i našem zdravlju i dugovečnosti.
Kako to izgleda u praksi?
U svojoj knjizi dr. Levi daje primjer iz stvarnog života. Njena baka, profesionalna golf igračica i strastvena šetačica, spotaknula se o kutiju nemarno odloženu nasred jedne prodavnice. Posekla je nogu, ali nije se puno obazirala na ozledu. Vlasnik prodavnice primetio je krv na njenoj nozi, a kada mu je objasnila šta se dogodilo, krivca je potražio u njenim godinama.
– Možda ne bi trebalo da se šetate unaokolo. Nije moja krivica što se stari ljudi stalno sapliću – rekao je.
Ove reči jako su pogodile gospođu. Sledećih nekoliko dana izgubila je poverenje u sebe. Prestala je da vozi automobil i tražila dodatnu pomoć od drugih. Počela je da sumnja u vlastitu sposobnost na način na koji to nikada pre nije činila. Srećom, te promene su bile kratkotrajne. Ubrzo se vratila svom uobičajenom aktivnom načinu života. Ovaj primer pokazuje koliko mogu biti štetni pristrani komentari drugih na nečiju nezavisnost i zdravlje. Zamislite koliko bi to bilo štetno da je gospođa nastavila da veruje u ta iskrivljena uverenja o sebi?!
Promena naših stavova može nam pomoći da živimo duže i bolje
Levi je analizirala istraživanja koja pokazuju da starije osobe s pozitivnijim percepcijama starenja imaju veću verovatnoću da oporave se od teškog invaliditeta, imaju bolju memoriju, hodaju brže i čak žive duže. Takođe, pronašla je dokaze da pozitivna uverenja o starosti čak mogu delovati kao zaštita od razvoja demencije kod ljudi koji nose opasni Alchajmerov gen. Ova istraživanja su u ranim fazama, ali mogućnosti su vrlo uzbudljive, prenosi portal Sixtie and me.
Kako se boriti protiv štetnih uverenja?
Stereotipe o starenju i starijim osobama možemo podeliti u dve grupe. Prvu čine takozvani opšti negativni stereotipi o starenju, poput onih da starije osobe imaju zastarela i neupotrebljiva znanja, da su manje produktivne i sposobne, te da robuju navikama i zavise od drugih.
Kad malo bolje razmislite, ove ideje mogu biti istinite za pojedince, bez obzira na životno doba. Čak mogu biti istinite i o nama samima, ponekad. One postaju problematične kada pretpostavljamo da su istinite, a da ne znamo ništa o pojedincu na kojega ih primenjujemo. Da bismo bili pošteni, svaku osobu treba posmatrati kao zasebnu jedinku. Na taj način ćemo izbeći generalizaciju, a naša procena biće tačnija.
U drugoj grupi su stereotipi o starenju, a za koje mislimo da su tačni kada se radi o nama samima. Na primer, kada govorimo da nismo dobri s tehnologijom zbog naših godina. Možda baš niste vešti s tehnologijom, ali to ne mora nužno biti zbog dobi. Važno je preispitivati takve pretpostavke i tražiti alternativna objašnjenja. Na primjer, mlađi ljudi imaju veliku prednost kada je u pitanju učenje tehnologije, jer u svojoj životnoj fazi mogu posvetiti sate i sate učenju i vežbanju.
Kako starimo, postajemo manje produktivni, kažete? Možda je to istina za vas kao pojedinca. Ili možda su se tokom godina promenili vaši prioriteti, a time i napori koje ulažete. Možda više nema toliko potrebe da budete motivisani za postignuća na radnom mestu. Možda je sada za vas kao pojedinca važnije da provodite vrieme sa porodicom i unucima. Još uvek ste produktivni, ali na druge načine, koje sami odabirate.
Kako iskoristiti ova saznanja?
Promena stava prema starenju može vam pomoći da postanete aktivniji i spremniji da prihvatite zdravije životne navike. Manje je verovatno da će vas strahovi od starenja (još jedan oblik negativne percepcije) kočiti.
Odbacivanjem štetnih uverenja o sebi možete osetiti više nade i optimizma. To vas može motivisati da se više bavite fizičkom aktivnošću ili da inicirate više socijalnih kontakata s starim, pa čak i novim prijateljima. Možda ćete se osećati manje pod stresom i imati više energije. Kada se sve ove koristi zbroje, dugovečniji i ispunjeniji život može biti vaša sudbina.
Komentari (0)