Nekadašnji košarkaš FMP-a i Crvene zvezde Filip Čović gostovao je u podkastu “Jao Mile” gde je govorio o mnogim periodima svoje karijere, kako igračke, tako i trenutne, funkcionerske.
Filip je trenutno u ulozi funkcionera u FMP-u koji beleži zavidne rezultate ove sezone, te kod Mileta Ilića pričao o izazovima s kojima se trenutno nosi, ali posebno se dotakao onih s kojima se borio tokom svoje mladosti i karijere.
Kako kaže, ljudi su ga čak i od onih najranijih dana poistovećivali sa ocem i posmatrali kroz lik prvog čoveka Crvene zvezde Nebojđe Čovića.
– Ne možeš jednu utakmicu da odigraš dobro i kažeš ‘doviđenja’, već se trudiš i radiš na svakom treningu, utakmici… A kad se kao mlad susretneš s tim stvarima da te svi gledaju kroz Nebojšu, a ne izađe on na teren i ne šutira na koš, igra odbranu i ne radi stvari koje ti radiš… Okej, svi mi imamo kvalitete, mane, dobre i loše dane… Nezgodno je kada te to kao mladog čoveka pogodi. Kada prepoznaš te stvari, onda ti bude teško. Ovo nije slučajno (op. aut. pokazuje na glavu bez kose) – kazao je Filip.
On je blistao u dresu FMP-a pre nego što je stigao u Crvenu zvezdu, a njegov dolazak izazvao je brojne komentare što protivničkih što navijača crveno-belog kluba. Na kraju, isti taj osporavani momak odigra krucijalnu ulogu u borbi za titulu AdmiralBet ABA lige 2019. godine.
– Ljudi imaju predrasude kod nas. Unapred sam ja svestan šta ljudi mogu da pričaju i kako bi mogli da gledaju na neke stvari. Kada sam dolazio u Zvezdu, znao kako može da bude i šta može da bude. Mlad sam se susreo s tim stvarima – da se priča da igram zbog Nebojše, da je to ovako, onako… Priča koja je ispričana bezbroj puta. Često kažu: „Ma, Čovićev sin, njemu je lako, snaći će se on…“. To su mislili i ljudi s kojima se ja dan danas družim,siguran sam u to, iako oni kažu da nije to tako. Ipak, znam kako ljudi razmišljaju. Ja znam da ne razmišljam na taj način i učim svoju decu da ne razmišljaju na taj način. Generalno se to provlači i to zlonamerni ljudi nikada neće priznati. Oni će uvek vrteti tu priču i misliti da su u pravu. Moj drugi period u Zvezdi, druga sezona… Čega sam se ja naslušao na tribinama. Odeš u Arenu, to su ljudi koji navijaju za Crvenu zvezdu, koji vole klub, dolaze na utakmice… Čega se ti naslušaš… Meni je neshvatljivo od svojih navijača. Spuštaju se do ograde, viču sve i svašta. Muka mi bude. Pritom, dođu u Arenu, koja prima 20.000, to je kao da u Pionir dođe 350. Čuješ sve. Deset puta je gore nego kada je puno, tad čuješ neki zvuk, pevanje. Ovo – čuješ sve. Nekad u nekim trenucima, dok sam igrao, pa sad i dok gledam imaš utisak dođeš na utakmicu da 30 odsto ljudi od onih koji su došli da navijaju za tvoj tim, da bodre, zapravo žele da izgubiš utakmicu i da se desi nešto loše. To mi je neverovatno. A, siguran sam da je to tako. Trideset odsto ljudi koji vole klub dolaze da se naslađuju ukoliko bi ti izgubio, pogrešio… U redu kritike, zvižduci, koja je potreba da silaziš dole, psuješ majku, pljuješ… U redu je i kada igrači ne daju sve od sebe, zameraju se navijačima, izlaze u medije i ostalo, pa da dođu zvižduci, ali takve uvrede – konstatovao je drugi najbolji asistent u istoriji AdmiralBet ABA lige.
Bonus video:
Komentari (0)