Svetskog fudbalsko prvenstvo u Čileu davne 1962. godine gledano je sa velikim ambicijama u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i širom prostora bivše Jugoslavije.
Čuvena generacija koju su činilie fudbalske veličine poput Milutina Šoškića, Fahrudina Jusufija, Dragoslava Šekularca, Milana Galića, Josipa Skoblara, Vlatka Markovića i ostalih viđena je kao novi šampion sveta.
Ipak, njihove velike želje i nadanja čitavog naroda zaustavio je Josip Broz Tito, ali da krenemo redom.
Prvi negativac sa kojim su “plavi” morali da se izbore na Mundijalu u Čileu bili su “drugovi” funkcioneri i žalosna uprava koja nije verovala u ovaj tim, koji je na kraju napravio istorijski uspeh.
To je bio treći uzastopni nastup Jugoslavije na Svetskom prvenstvu, a takođe treći put u četvrfinalu smo igrali sa moćnim Nemcima. Publika u Čileu je mogla da gleda jednu tvrdu utakmicu dve izjednačene evropske reprezentacije.
Heroj čitave zemlje tada bio je legendarni Petar Radaković, koji je iskoristio dodavanja Milana Galića, koji je zatreso mrežu Nemaca i postigao jedini pogodak na tom meču da bi se naš tim plasirao u polufinale, prvi put nakon Urugvaja 1930. godine.
Nakon toga u dogovoru sa igračima kapiten reprezentacije Milan Galić otišao je na razgovor sa predsednikom Saveza Duškom Đurđićem po pitanju premija, pošto igrači u tom momentu nisu dobili ni ono što im je obećano od vrha države.
Kako je u jednoj emisiji sam Galić tada objasnio dobio je odgovor: – A šta ti misliš Galiću? A šta rade naši rudari šta oni primaju u rudnicima? Ne mere – odbrusio je Đurđić.
Ipak, novac nije bio jedini problem pred polufinale. U čitavu sapunicu su se umašali Josip Broz i Salvador Aljende, tadašnji predsednik Čilea.
Domaćin Mundijala je takođe stigao do polufinala u kome je prema planu trebalo da igra sa moćnim Brazilom, dok je Jugoslavija čekala u svom gradu Čehoslovačku, ali se onda dogodio obrt.
Bivši predsednik Hrvatskog nogometnog saveza Vlatko Marković je otkrio na koji način je bio umešan Tito u čitavu priču: – Aljende napravi gaf i maršala Tita koji nikada nije bio na utakmici pita, da mi pristanemo da igramo u Vinja del Maru 180 kilometara daleko da idemo Česima na domaći teren.
U polufinalu smo imali sudar dva verovatno u tom momentu jedina naslednika stare fudbalske dunavske škole. I pored svega što se desilo Jugoslavija je bila apsolutni favorit, ali su greške Popovića i Jusufija skupo koštale naš nacionalni tim koji je poražen sa 3:1.
Kasnije je došao meč za treće mesto zbog kog su naši reprezentativci morali nazad za Santjago gde su poraženi od domaćina Čilea sa 1:0, pa je tako i postignut najbolji plasman naše reprezentacije na Mundijalima.
Piše: Jovan Jovanović
Bonus video:
Ipak je tu odlucio novac -premije....Sve ostalo je puko nagadjanje,fifa je ta koja moze d a promjeni stadion a ne tito i aljende ..uvjek s e domacinu namjesta d a radi zarade i ispaltivosti organizacije dodje najmanje do 1/4 ,tako da je to suplja prica,imali smo primjere 1974 sp u njemackoj kad su nasi fudbaleri napravili skandal uzimajuci novac od pume i adidasa pa su izmjesali opremu ova dva prooizvodjaca ...toliko ima toga jos jer je novac igrao sve za nase kvazi zvijezde