Električna energija uskoro bi mogla opet drastično poskupeti, ako je suditi prema kretanjima njenih cena na berzama u Budimpešti i Beču. To se primarno odnosi na cenu električne energije koju plaćaju preduzetnici jer je za građane cena električne energije u Hrvatskoj praktički određena politički.
Trenutno većina poduzetnika plaća električnu energiju po ceni od 3.64 kn/kWh, a građani manje od 1 kn/kWh. Preduzetnici koji su imali ugovorenu isporuku po ceni iz prošle godine plaćaju 0.5 kn/kWh. A te cene bi mogle brzo da porastu jer naglo rastu na berzama širom Evrope.
Hrvoje Bujas, predsednika Udruženja Glas preduzetnika nije imao dobre vesti.
– Proverili smo s članovima i izgleda da su neki već dobili nove ugovore po ceni od 5 kn/kWh, a pre su plaćali 0.5 kn/kWh. Jedan član iz Čakovca, koji zapošljava 200 ljudi, plaćao je oko 220.000 kuna mesečno za struju, a sada će mu se mesečni trošak popeti na oko 2 miliona kuna. S obzirom na situaciju, razmišlja o deljenju otkaza, pa čak i gašenju proizvodnje. Bojim se da će se u istoj situaciji naći mnogi preduzetnici širom Hrvatske, pa je za očekivati da će biti prisiljeni da podižu cene i/ili dele otkaze – rekao je.
HEP se opravdava rastom cena
– Cena električne energije na referentnoj burzi u Budimpešti za zadnji kvartal 2022. trenutno iznosi 785 evra za MWh. Cena isporuke električne energije za 2023. godinu trenutno iznosi 681 evra za MWh – pojašnjavaju iz HEP-a.
– Ponude se, kao i kod ostalih snabdevača na hrvatskom tržištu, kontinuirano usklađuju s kretanjima cena na berzi, te se utvrđuju za svaki novi ugovor u trenutku izrade ponude.
Pritom kupci HEP Opskrbe mogu da sklope ugovore o snabdevanju sa različitim rokom trajanja, od jedne do tri godine. S obzirom na trenutno stanje na tržištu električne energije, povoljnija se cena ostvaruje sklapanjem ugovora na duži rok. U slučaju da tržišna cena u idućoj godini značajno padne, HEP Opskrba je spremna da pregovara o eventualnoj izmeni komercijalnih uslova ugovora o snabdevanju. Takav pristup možda nije uobičajen u standardnoj poslovnoj praksi, ali predstavlja veliki iskorak u poslovnoj saradnji sa kupcima i benefit za njihovo poslovanje – odgovorili su.
Nagli rast cena na berzama
Mađarska berza energetskih derivata (HUDEX) omogućuje trgovanje električnom energijom budućnosti, unapred za određeno razdoblje. To na primer znači da je danas moguće kupiti struju za poslednja tri meseca ove godine, prva tri meseca 2023. godine, celu 2023. itd.
Ugovorima za četvrti kvartal ove godine (oktobar, novembar, decembar) se u petak 19. avgust trgovalo po ceni od 659 evra/MWh, ili 0.659 evra/kWh. Za prva tri meseca sledeće godine je cena ugovora 667 evra/MWh, ili 0.667 evra/kWh.
Berza u Budimpešti je najrelevantnija za Hrvatsku jer HEP određuje cene prema kretanjima na njoj.
Podaci za berzu u Austriji pokazuju istu situaciju. Cena ugovora za isporuku električne energije u zadnja tri meseca ove godine iznosi 668 evra/MWh, ili 0.668 evra/kWh. Za prva tri meseca 2023. cena je 684 evra/MWh, ili 0.684 evra/kWh.
Preračunato u kune, potpisuju se ugovori po ceni višoj od 5 kuna po kilovatsatu za kupnju električne energije u zadnja tri meseca ove godine i prva tri meseca iduće.
Isto se događa u celoj Evropi
Ma koliko alarmantno to zvučalo, situacija bi mogla biti još gora. Cene električne energije za isporuku u 2023. naglo rastu od početka meseca. Za Nemačku su već dosegle 638 evra/MWh, dok su se početkom meseca kretale oko 400 evra/MWh. Rast za više od 55 posto u manje od mesec dana je alarmantan.
Još je veća cena u Francuskoj, gde se ugovori za kupoprodaju električne energije kroz 2023. potpisuju po ceni od 840 evra/MWh, što je 0.849 evra/kWh ili više od 6.35 kn/kWh.
Kako Hrvatska proizvodi električnu energiju?
Hrvatska 35 posto električne energije dobiva iz fosilnih goriva, 12.9 posto iz vetroelektrana, 43.4 posto iz hidroelektrana, 7.3 posto iz biogoriva i 0.7 posto je udio solarne energije. Ali kako EU vodi električnu energiju iz nuklearne elektrane Krško sasvim pod slovensku proizvodnju iako Hrvatska ima pravo na pola te energije, za pravu sliku treba uvrstiti i nuklearnu energiju.
Prema podacima HEP Opskrbe, najveći izvor električne energije u Hrvatskoj su hidroelektrane, 35 posto. Slede termoelektrane, koje koriste fosilna goriva, s 19 odsto. Iz NE Krško se podmiri 14 odsto potreba, 7 odsto iz obnovljivih izvora, a 24 odsto iz uvoza.
BONUS VIDEO
Komentari (0)