Danska, Grenland i Sjedinjene Američke Države sutra bi trebalo da potpišu sporazum o bezbednosti Grenlanda za koji Kopenhagen tvrdi da će bezbednost na Arktiku staviti pod nadzor NATO-a, umesto da ona bude prepuštena isključivo Danskoj i SAD. Sporazum, čije se potpisivanje očekuje na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, još nije javno dostupan.
Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da se njime Sjedinjenim Državama daje “trajna kontrola”. Kopenhagen i Nuuk nisu komentarisali tu tvrdnju, ali su poručili da će sporazum doneti korist ovom arktičkom ostrvu i poštovati njegov suverenitet. Dogovor dolazi nakon višemesečnog pritiska Trampa, koji je tvrdio da bi SAD trebalo da kontrolišu Grenland. On je na društvenim mrežama delio karte “proširenih” Sjedinjenih Država sa Grenlandom i Kanadom, a u jednom trenutku nije isključivao ni upotrebu vojne ili ekonomske sile za preuzimanje ove danske autonomne teritorije.
“Odgovornost za bezbednost na Arktiku neće biti samo danska ili američka”
Njegove pretnje pokrenule su diplomatsku krizu unutar NATO-a i potaknule Dansku i Grenland na pregovore sa Vašingtonom kako bi ublažili pritisak. Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen izjavio je za dansku televiziju TV2 da će sporazum biti formulisan tako “da odgovornost za bezbednost na Arktiku neće biti samo danska ili američka”.
O toj regiji će se u velikoj meri “brinuti NATO”, naglasio je Rasmusen. Za sada ostaje nejasno da li ovaj sporazum menja postojeći odbrambeni ugovor iz 1951. godine, koji predstavlja pravni temelj američkog prisustva na Grenlandu.
“Čini se da sada koristimo ovu krizu kako bismo preko Grenlanda pokušali da ojačamo koheziju NATO-a”, smatra Ulrik Pram Gad, istraživač sa Danskog instituta za međunarodne studije (DIIS).
Strateški interes Vašingtona za Grenland datira još iz perioda Drugog svetskog rata. SAD su 1941. godine potpisale sporazum sa danskim izaslanikom Henrikom Kofmanom, koji je delovao bez ovlaštenja svoje zemlje, koja je tada bila pod nemačkom okupacijom. Vašington je tražio sporazum kako bi sprečio da Grenland padne u nemačke ruke i osigurao severnoatlantsku rutu snabdevanja između Severne Amerike i Evrope. Na osnovu tog sporazuma SAD su tamo izgradile aerodrome, pomorska postrojenja i meteorološke stanice, sa oko 5.500 pripadnika vojnog osoblja do 1943. godine.
I Truman je pokušao da kupi Grenland
Godine 1946. predsednik Hari Truman pokušao je da kupi ostrvo za 100 miliona dolara u zlatu, ali je Kopenhagen odbio prodaju. Umesto toga, 1951. godine potpisan je novi sporazum koji je američkoj vojsci dao mnoga prava na Grenlandu, ali u okviru NATO saveza.
“Ne verujem da će Danska i Grenland potpisati sporazum ako u njega ne bude uključena i jednaka klauzula o NATO-u”, rekao je Gad. Tokom Hladnog rata SAD su na Grenlandu održavale 17 vojnih lokacija sa više od 10.000 pripadnika oružanih snaga. Danas je preostala samo svemirska baza Pitufik sa oko 150 ljudi.
Tramp: Sporazum je SAD dao trajnu kontrolu
Portparol NATO-a izjavio je da savez pozdravlja novi sporazum koji će “pomoći u unapređenju bezbednosti, stabilnosti i saradnje u ovoj vitalnoj regiji”. Loke Rasmusen, koji je otputovao u Njujork, odbio je detaljnije da govori o sadržaju ugovora.
“Od početka smo govorili da smo otvoreni za uvažavanje legitimnih bezbednosnih interesa Sjedinjenih Država”, naveo je danski šef diplomatije.
Tramp je u objavi na svojoj mreži Truth Social napisao da je sporazum dao SAD “trajnu kontrolu nad bezbednošću i svim drugim potrebama na Grenlandu”. Dodao je da nijedan američki protivnik neće moći tamo da ima bazu ili bude vojno prisutan bez pismenog odobrenja Vašingtona.
Danska nije direktno odgovorila na ove Trampove tvrdnje, ali je Kopenhagen ranije priznao da je decenijama nedovoljno ulagao u odbranu Grenlanda. Zbog toga se Danska obavezala da proširi svoju vojnu prisutnost na ostrvu, uključujući i veći broj trupa NATO-a.
Vlada Grenlanda nastojala je da umiri domaću javnost. Erik Jensen, opozicioni poslanik na Grenlandu, objavio je da je imao uvid u nacrt sporazuma. “Spokojan sam i nisam zabrinut”, poručio je Jensen, dodajući da ministar spoljnih poslova ovog ostrva dobro obavlja svoj posao.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)