Partizan je ostao praznih šaka i treću godinu zaredom, a posle finala Kupa su ostali i bez šefa stručnog štaba Aleksandra Stanojevića.
Posle skoro fantastičnog prvog mandata na klupi crno-belih (namerno pišemo skoro pošto je poraz od Šamroka bio jedina, ali i mrlja koja ne može da se zaboravi), drugi nije bio ni približan prvom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Nula osvojenih trofeja
Ako možemo da ga opravdamo za prvu sezonu jer nije on pravio tim, već je nasledio Savu Miloševića i pritom je ostao bez jednog od najboljih napadača, Umara Sadika, a Baebeka kao zamene skoro se skoro niko ni ne seća, onda za drugu teško se može naći neki alibi.
Kada je seo na klupu Partizana 2020. godine, crno-beli su već imali bodovni zaostatak, nisu uspeli da pobede u derbiju, a porazom u drugom derbiju su se i zvanično oprostili od titule, dok su u finalu Kupa posle penala opet bili poraženi od Večitog rivala. Kao što smo već rekli, nije on sastavljao tim, igrao je bez klasičnog napadača, jeste da su se vratili Jojić i Miljković, ali oni nisu mogli ništa da promene.
Sve je bilo spremno za napad na šampionsku titulu ove sezone. Sve je išlo kao po loju za crno-bele, bili su prvi tokom skoro cele sezone, ali se može reći da ih je na kraju koštala kratka klupa. I dalje nikome nije jasno kako je na loš način odrađen zimski prelazni rok u Humskoj. Dovedeni su Jevtović i Fejsa posle odlaska Šćekića, ali ono što je bilo vidljivo opet je da je falila zamena Rikardu, mladi Milovanović je posle sjajnog starta pao sa formom i nije bio dostojna zamena za Afrikanca.
Skupo je Partizan koštala Evropa. Napravljen je fantastičan uspeh, to se ne može poreći, ali upravo zbog toga je izgubljena titula. Prvo, posle Sparte ih je pregazila Zvezda u Večitom derbiju, a posle prve utakmice protiv Fejenorda su izgubili Bibarsa Natha i usledio je kiks protiv Napretka, gde se videlo koliko Izraelac fali na terenu, a njegova prva zamena Sejduba Suma je izbačen iz kluba u prvom delu sezone, dok je Danilo Pantić pokidao prednje ukrštene ligamente kolena i oni praktično, osim mladog Pavlovića koji nije ispunio očekivanja, za iskusnog vezistu nisu imali adekvatnu zamenu, što im se obilo o glavu.
Osvojili su crno-beli rekordan broj bodova (98), ali Večiti derbi i Evropa su uticali na to da ne osvoje titulu u ovoj sezoni, koliko god se Stanojević žalio da su pokradeni na utakmicama gde su kiksirali, što niko ne spori i sudijski eksperti su to i potvrdili, ali iz ova dva navedena razloga je jasno gde su izgubili šampionski pehar.
Nula pobeda u Večitim derbijima
Kakav je samo penicilin bio za Crvenu zvezdu u prvom mandatu – u šest utakmica protiv najvećeg rivala je imao pet pobeda i samo jedan poraz, a on ga nije boleo uopšte, pošto se Partizan uprkos njemu plasirao u finale Kupa.
A onda drugi mandat – od sedam mečeva izgubio je četiri puta, a tri puta je remizirao. Problem je što je svaki poraz i te kako bio bolan i na kraju se ispostavilo da je svaki i donosio Zvezdi neki pehar.
Jasno je bilo da crveno-beli imaju kvalitetniji tim, ali jedini put kada su stvarno nadigrali Partizan je bilo u februaru ove godine. Međutim, crno-beli su u dva derbija u Humskoj bili blizu pobede, ali su ih skupo koštale greške u finišu utakmica i tako su im tri boda izmicala iz ruke, što je na kraju dovelo do toga da dve godine nisu pobedili najvećeg rivala.
Uspeh u Evropi
Napravio je Stanojević sjajan rezultat sa crno-belima u Evropi. Na kraju su ispali od zaista boljeg rivala, Fejenorda, koji im je očitao lekciju modernog fudbala i pokazao je klubu iz Humske koliko su daleko od velikih timova.
Ipak, treba pohvaliti sada već bivšeg trenera Partizana na tome kako su došli do grupne faze. Konkretno protiv Sočija i Santa Klare. Uspevali su da nadoknade rezultatski minus kada god su se našli u njemu i nikada se nisu predavali, što je njegov pečat, pošto je to uspeo da usadi svojim igračima u glavu.
Sam protiv svih
Emotivno se mnogo trošio na borbu protiv Crvene zvezde i na svaku nepravdu koja je zadesila njegov tim. Ono što je bio posao uprave je radio on i došao je u situaciju da ga protivnički navijači nazivaju “ludakom”, a on je u nekim svojim rečenicama indirektno, čini se, pozivao da mu treba pomoć, ali se čini da su neka saopštenja stigla mnogo kasno.
Davao je celog sebe u klubu za koji navija od detinjstva i to je možda još jedna greška, koja ga je sputala da ostane samo skoncentrisan na teren i na svoju ekipu.
Na kraju, neće po lepom pamtiti svoj drugi mandat, a uprava će sada morati da nađe novo rešenje, pošto je Partizan zreo za kompletan remont, ne samo trenerski i igrački, što je uostalom i sam Saša Zdjelar rekao u izjavi posle finala Kupa, kako ne bi doživeli novi bodovni fijasko za Večitim rivalom.
Piše: Luka Kalajdžić
Jojić između dve vatre: Bivši ljubimac postao omražen – šta to “grobari” ne mogu da mu oproste?
Komentari (0)